SAN
(Danijel Dragojević)
San. Jedan se zločinac gubi u mojim riječima.
Ne vidim ga. Na tlu cijeloga grada
umnažaju se koraci. Koraci među koracima.
Teško disanje, ispraznost plodova.
A onda Božja amnezija kao takva, total.
Na jedno lice bili su pali glagoli straha,
sada su se vratili odakle su došli.
Smirilo se javno jutro, uvenuo zid.
Njegovo srce kuca na velika otvorena vrata,
kaže se svemir. Dobrodošao, dobrodošao,
neka se nesreća odjene onako
kako se pristoji svjetiljci.
.
комарац
(Бојан Савић Остојић)
комарац (-музика) слетео је на san, песму д. драгојевића; насумично је одабрао седми стих и сместио се надомак речи „došli“, за којом следи тачка. а потом, минут касније, попео се стих више, изнад речи „bili“; и сад контемплира устоличен на слову l између две тачке на i („samo su točke svete“). како да наставим читање а да га не прекинем; будем ли преобзиран према његовом ритму и редоследу (и темељитости), вероватно ћу оставити раскриљен дд-ов žamor те узети другу књигу. завршио сам белешку: још се држи изнад глагола „bili“: можда то покушава нешто да ми саопшти.
а можда му, његовом уху, просто смета плусквамперфекат на чијем се почетку устоличио – „bili su pali“ – те тим тврдоглавим столпничењем истрајно негодује?
у ствари – не. комарац је умро. можда слетевши на страницу – можда је усмрћен негде у зраку (нисам га ни пипнуо). остаје ми да размишљам о стиху на који је првобитно слетео:
sada su se vratili odakle su došli.
Нема коментара:
Постави коментар