петак, 4. фебруар 2011.

Iz Agona 11: Jazra Haled


Home, Sweet Home


Živimo u vremenu pozajmljenom od udovica Srebrenice
Oficiri se vraćaju u kovčezima umotanim u plavo-belu zastavu
Posejali su čaure. Pokosila su ih ruska RPG
Jen-dva, jen-dva, jen između očiju – hoćete li da se igramo nepomičnih vojnika?
Vaše oružje su falusi. Kastriraće ih maloletne muslimanke
Domaćinima naviru suze u direktnom prenosu za dnevnik na kanalu MEGA
Popovi za opkladu poju opelo silovateljima sa plavim
Šlemovima – za njih nema kajanja
Političari prostiru svečana odela
Sanjaju o genocidima sa ljubaznim donacijama Texaco-a
It’s business as usual, baby!
Od patriotskih reči se uvek napalim
Grčka, podojio sam te, ali ti me nikada nisi volela (kao svoju naci decu)
Zato me zovi strancem
Ja sam Meduza, dekapitovana glava matrijarhata
Ja sam Rindrin sin, zaštitnik gneva
Blagoslovio me je Hristos lično
Mrze me kao i njega, bezvremenog stranca
Da, ozbiljan sam, ja sam taj stranac
Javna opasnost broj jedan
Ja sam crna boja rada
Obitavam u svakom trenutku istorije
Prodaju me po apotekama u pilulama za strah
Ja sam sunce koje se ogleda na oružju prvog sveta
Svojim rukama porodio sam svaku civilizaciju
Ali gde sam ja u ovoj metafori?
Ostajem veran uz bok svakom slobodnom strelcu – kakva kukavica
Nemoćan sam da zaustavim leševe koji se gomilaju oko mene
Rađam leševe, rađam leševe. Neka me neko zaustavi
Od mojih prihoda se odobravaju smrti civila
Zezam se sa životom, pljujem ga, kad mi okrene leđa
Kradem mu patike, jer ja nisam bilo ko
Ja nisam kao on. Ja sam pre njega
Ali gde su moji drugovi?
U svim metropolama
U svim zemljama koje počinju na S
Ali gde su moji drugovi?
Moji drugovi umiru pre vremena
Moji drugovi izdržavaju nepravedne kazne
Moje drugove ubijaju u rudnicima
Moji drugovi ispunjavaju masovne grobnice
Moje drugove muče u koncentracionim logorima
Moji drugovi umiru od vremena
Noćne more odvode moje snove u stranu
Sanjao sam decu kako bacaju kamenje na marice
Decu opasanu eksplozivom
Decu koja se igraju žmurke ispod reflektora helikoptera
Vojnici sa plavo-belom zastavicom na mišici nanišanili su na njih automatima
Ne, ne decu, povikao sam
Deca nisu budućnost, ona su prošlost svih nas
Deca su zagađena vremenom, odgovorili su mi
Već je kasno za takve stvari
Grčka, Grčka, Grčka, kopilad, pukao sam više od vas, kopilad,
Pucanj
Pucanj
Pucanj


[Ceo prilog možete pročitati na ovoj stranici]

JAZRA HALED (1979)
preveo sa grčkog: Vladimir Bošković

Нема коментара: