DRAGAN ALEKSIĆ

MIR SELA 

Vi mislite: čudno visi lampa 
Vi mislite: čudno živi baterija 
Vi mislite: čudno sjaji grafit 

To beše: sve 
To beše: iznad svega 

dalje: 
ko prvi digne prst ima premiju 
ko prvi sagne glavu vidi boga 
ko prvi kaže reč ima delo 

to beše to beše 
to beše 
što to uopšte beše. 

Dragan ALEKSIĆ (1901-1958) 

DADA-TANK 

Zagreb, 1922.

novi broj časopisa Poezija

Novi broj časopisa Poezija (broj 59-60 / 2012) posvećen je mlađim pesnicima/kinjama i esejistima/kinjama.

Časopis donosi ranije neobjavljene ciklusa pesama Bojana Vasića, Milana Dobričića, Nikole Živanovića, Jelice Kiso, Gorana Korunovića, Uroša Kotlajića, Danila Lučića, Dejana Matića, Petra Matovića, Viktora Radonjića, Bojana Savića Ostojića, Bojana Samsona, Ane Seferović, Vladimira Stojnića, Enesa Halilovića i Marjana Čakarevića.

U drugom odeljku broja objavljeni su eseji na temu modernog u poeziji Vladislava Petkovića Disa. Tekstove potpisuju Bojan Vasić, Jelica Kiso, Goran Korunović, Petar Matović, Bojan Samson, Vladimir Stojnić i Marjan Čakarević.

Janis Livadas

Nedavno je u izdanju Petog talasa iz Niša objavljena knjiga izabranih pesama grčkog pesnika Janisa Livadasa, u prevodu Momčila Radića.
Jurodivi blog prenosi svojim čitaocima dve pesme iz knjige.

Bezumlje

I

Kažem ti da ne raspolažem spasnosnom spoznajom

već onom drugom:

u čudu obilazim

svoje učmalo telo u nekoj iznajmljenoj sobi

gde ulično materinstvo kopni

pa se osvrćem na tren da ispričam

o čudnovatom snu života

naspram čoveka.

Bič međupraznine, biće se razdvoji i zablešti

kao što u smeću uskih prokaza srednjovekovne lobanje

još uvek bacaju odraz drvoreda hrastovih šuma.

Zlokobna prisna seni, tražiš me isuviše trapavo

ovakvi se poslovi ne svršavaju odjednom

ne znam da li sam se uspravno prevrnuo

ne znam da li još uvek postoje završene knjige -

da li postoji čitalac za ovu pesmu.

Ponekad primetiš da je sve

nekako drugačije

u beznađu zbog odvratnosti:

možda te utuče nepostojanost.

Nijedan kupac.

Lepo je slušati muke misli

čije je korenje u dubokoj tmini

u kojoj smo se svi probudili

i proklet da je mrak mermer mrtvac

jer svi smo bez sunca u kamenu isklesani.

Vesti stižu sa zakašnjenjem

i treba -

umetnost je kao i sećanje jednako bezumna

strah prethodi rečima

odzvanja tri

vreme je da se skrasimo.

Rađamo još jednog crva

koji će se hraniti svim onim što smo osetili.

Javni pesnici spasenja u zadnji čas.

A Soleil (nikako sunce) trgovački putnik

odmara se u svetu starog cveća

daleko od bisti i omraza.

Govoriću ti samo kada si na izmaku snage.

Doba razgovora je prohujalo bez smisla.

Samo pacovi nisu prestali.

Zbog težine pesme

pretvorio si pustinju u omču

i umotanu cigaretu u limenog poskoka:

nokti grebuć' jamu pripadaju

prstima u znaku pobede.

Čovek je nauka koja proučava čoveka.

Nasmejaću te

glumeći majmuna

i ova će se ugodna šetnja po prodavnicama

nastaviti u gustoj gužvi.

Polako se smrkava

nove knjige u izlozima

novo rešetanje kiše

puni smo rupa

ali ne umemo biti dugmad

evo me na ulazu mozga hotela

dolazim sa svih strana. 

Svi će biti osvetljeni ali ne po redu

Svi će biti osvetljeni ali ne po redu, nekako haotično.

Kao muve na slanini meseca. Kao

buldog vezan u podrumu. Šta je to

prestalo da služi svrsi:

kliše, zvuk bacanja kocki u paklu

smrt akrobata

na žici koju je trebalo preseći.

U ponudi pogibija u kojoj sedi kosa

duše jedna stara poderana lutka

sviruckajući po laviru

krade naše

zrno grožđa.

Janis Livadas (1969)

iz knjige Bezumlje, rasute pesme 2001-2009 (Peti talas, Niš, 2012)

sa grčkog preveo Momčilo Radić

IVAN SLAMNIG - Navek je nekak bilo

Živio sam u Primorskoj banovini, 
u Zetskoj i u NDH, 
u DFJ, u SFRJ, 
a uvijek sam bio ja. 

Kako god nas je rezalo 
navék je nekak bilo 
šljive su bile plave 
jaje je bilo bilo. 

Ljubili smo Bebu i Aniku, 
pjevali pjesme stare, 
slušali termodinamiku 
i starom žicali pare. 

I tako te proglašavam kraljicom 
ilirskih lijevih zemalja 
i desnih i komada Pulje 
i Grčke, a sebe za kralja. 

Ljevicom nosim tebe, 
desnom mač, ko pravi dasa; 
kročimo na ustoličenje 
uz klicanje širokih masa. 

Ivan Slamnig 

Ranjeni tenk 

Matica hrvatska 

2000.

agon broj 20!

Rubrika prevedena poezija 20. broja Agona donosi poeziju savremenih italijanskih pesnikinja. Poetskim ciklusima zastupljene su Điovana Marmo, Eliza Bjađini, Paola Balerini (u prevodu Ota Horvata) i Marianđela Guateri (u prevodu Tamare Šuškić). Nakon sistematskog predstavljanja savremene francuske, nemačke, ruske, grčke, poljske, britanske, američke i slovenačke poezije, uredništvo ima zadovoljstvo da čitaocima ponudi fragmente savremenog italijanskog pesništva, onog koje stvaraju žene.

Rubrika poezija donosi cikluse pesama Hrvoja Jurića, Vanje Miljković i Ane Marije Grbić.

Književni intervjui sa sedmoro domaćih pesnika i pesnikinja sačinjavaju rubriku o poeziji. Ovaj vid neposrednijeg autorskog pogleda, pogleda iznutra na poetičke i književno-društvene teme uopšte, pružili su Ljiljana Đurđić, Nikola Vujčić, Danica Vukićević, Dejan Ilić, Saša Jelenković, Petar Miloradović i Miloš Petković. Časopis Agon prvi put objavljuje na svojim stranicama formu književnog intervjua, i cilj je uredništva da se ova praksa nastavi u budućnosti. Razgovore su vodili Jelena Milinković i Vladimir Stojnić, koji se ovom prilikom zahvaljuju svim autorima na saradnji.

Uživajte u čitanju!

Vladimir Stojnić

 http://www.agoncasopis.com/

              

          

  

 

Srečko Kosovel: INTEGRALI

KONS: MAČKA 

Mačka je skočila skozi okno.

Skočila je na klavir.

Zaigrala je in se začudila:

Kadar skačem, poje klavir.

Jaz sem bil v sosednji sobi

in sem mislil, da duh igra.

Ali še enkrat je udarilo

in mačka je skočila

skozi okno.

Koder hodi novi pesnik,

povsod se odziva klavir.

Ali nikdo ga ne moti

kakor mačke.

Ves svet je zavzet: Ta človek

je norec

ali je pesnik.

In vsi poslušajo njegove

korake, ki pojo kot nad klavirjem.

* 

KONS: MAČKA 

Mačka je skočila kroz prozor. 

Skočila je na klavir. 

Zasvirala je i začudila se: 

Kada skačem, pjeva klavir. 

Ja sam bio u susjednoj sobi 

i mislio sam da duh svira. 

Ali još jednom je udarilo 

i mačka je skočila 

kroz prozor. 

Kuda ide novi pjesnik, 

svuda se odaziva klavir. 

Ali niko ga ne ometa 

kao mačke. 

Cijeli svijet je začuđen: Taj čovjek 

je luda. 

Ili pjesnik. 

I svi slušaju njegove 

korake koji pjevaju nad klavirom

(preveo Josip Osti, 

Srečko Kosovel, Integrali

Krug 99, Sarajevo 2003)

Šalamun. Romanje za Maruško

imam konja. konj ima štiri noge. 
imam gramofon. na gramofonu spim. 
imam brata. moj brat je kipar. 
imam plašč. plašč imam da mi ni mraz. 
imam rastilno, rastilno imam zato da je v sobi zelenje. 
imam maruško. maruško imam ker jo ljubim. 
imam vžigalice. z vžigalicami si prižigam cigatere. 
imam telom. s telesom delam najlepše stvari kar jih počnem. 
imam destrukcijo. destrukcija mi povzroča kup težav. 
imam noč. noč mi pride skozi okno v sobo. 
imam veselje do avtomobilskih dirk. iz veselja 
                                      do avtomobilskih dirk dirkam 
                                      z avtomobili. 
imam denar. z denarjem si kupujem kruh. 
imam šest res dobrih pesmi. upam da jih bom napisal še več. 
imam sedemindvajset let. vsa ta leta so šla kot blisk. 
imam relativno precej poguma. s tem pogumom se borim proti človeški neumitnosti 
imam god sedmega marca. veselilo me bo če bo sedmega marca lep dan. 
imam majhno prijateljico bredico. zvečer ko jo dajo v posteljo reče šalamun in zaspi. 



имам коња. коњ има четири ноге. 
имам грамофон. на грамофону спавам. 
имам брата. мој брат је вајар. 
имам капут. капут имам да ми није хладно. 
имам биљку. биљку имам зато да у соби буде зеленило. 
имам марушку. марушку имам јер је волим. 
имам шибице. шибицама припаљујем цигарете. 
имам тело. телом радим оно најлепше што чиним. 
имам деструкцију. деструкција ми причињава много тешкоћа. 
имам ноћ. ноћ ми кроз прозор долази у собу. 
имам наклоност према аутомобилским тркама. из наклоности према аутомобилским тркама тркам се аутомобилима. 
имам новац. новцем купујем хлеб. 
имам шест заиста добрих песама. надам се да ћу их написати још више. 
имам двадесет седам година. све ове године су прошле као муња. 
имам релативно доста храбрости. том храброшћу се борим против људске глупости. 
имам имендан седмог марта. бићу радостан ако седмог марта буде леп дан. 
имам малу пријатељицу бредицу. увече када је ставе у кревет каже шаламун и заспи.
                                                       

Tomaž Šalamun 

Pesmi/Pesme: Romanje za Maruško

Narodna knjiga/ Naši vidici, 1975. 

preveo Dejan Poznanović