Uskoro će u izdanju Službenog glasnika izaći Arman, drugi roman Emanuela Bova, u prevodu Bojana Savića Ostojića.
Treći program Radio Beograda večeras počinje da ga emituje u svom ciklusu Putevi proze, u naredne dve nedelje.
„Videh
sebe u detinjstvu, sa noktima pretankim da bi mi ih roditelji negovali, sa
plavom kosom čiju kovrdžu još čuvam, zatim videh sebe kao dečaka, rođenog
nekoliko godina pre 1900, koji se raduje izložbama i narodnim praznicima, koga žalosti
pomisao da će umreti pre proslave 2000. godine, koji se boji da mu majka neće
razlikovati karanfilić i kukutu, koji se nikad ne smeje iza leđa profesorima sa
naočarima, koji voli lokomotive sa vetrobranom, koji po knjigama koje čita traži
opise mučenja, a kasnije i ljubavne scene, kome su omiljeni predmeti istorija i
geografija, koji ima drugove, od kojih danas neke zamišljam spreda, a druge,
one što su uspeli u životu, iz profila.“
*
Po originalnoj mešavini emotivnosti i nonšalancije, Bovov Arman nam se predstavlja kao dvojnik Viktora Batona iz Mojih prijatelja. Čini se, međutim, da je za razliku od ovoga uspeo u životu: ima stalno boravište, živi sa bogatom ženom, ništa mu ne fali. Kada jednog zimskog dana slučajno sretne Lisjena, prijatelja iz siromašnih dana, neće odoleti da mu pokaže koliko je imućan i drugačiji. Usput će sebe samog videti u novom svetlu i uvideti da ne samo da se uopšte nije promenio već da, naprotiv, možda uopšte ne želi sve što je stekao.
Originalno objavljen 1927. Arman je vrhunac pointilističke veštine autora Mojih prijatelja. Ovo je prvi prevod romana na srpski jezik.
*
„Volim da se nađem na uzvisini s koje puca pogled na otvoreni prostor. Ponekad imam potrebu da vidim onoliko daleko koliko mi oči dozvoljavaju, da vidim dokle se prostire vazduh koji dišem. Moji problemi se tada umanje. Postepeno se utope u muke svih onih koji me okružuju. Više nisam jedini koji pati. Godi mi pomisao da u nekoj od ovih kuća koje se prostiru unedogled živi neko ko možda liči na mene. Svet mi se tada čini bliži, njegove radosti i boli dublje i neprekidnije.“
Нема коментара:
Постави коментар