Cécile Coulon

 Moja snaga

Moja snaga je u tome što sam zarila krvavu pesnicu

u grlo prošlosti

Moja snaga nema krila

Ni kandže

Ni duge šape

Moja snaga se nije pretrgla da stvori čovečanstvo

Moja snaga je uvek žedna

Moja snaga nije odana

I pored toga moja snaga nije stvorena

Ni za koga drugog sem za mene.

Moja snaga je u tome što sam obesila malog kralja za granu uspeha

Moja snaga ponekad guši

One koji joj ne daju  

Da nastavi dalje

Moja snaga je svirepa

Nenaspavana

Hrani se ponosom,

Turbulencijama

Moja snaga nema nikakvog smisla

Nikada nije prestala

Da se batrga

Moja snaga je u tome što sam razumela lepotu planina

Što sam spavala u trbuhu šuma

Moja snaga je pojela iznutricu zemlje

Ledene vetrove protiv kojih se treba boriti

Moja snaga tiho pati

Moja snaga me prati

Toliko puta me je pridigla

Moja snaga je lagana

Moja snaga me ne zaboravlja

Kada ja pomislim da sam zaboravila nju

Moja snaga nije nebeski dar

Moja snaga nije krvni dar

Ona je jednostavno narasla

I nikada se ne ruši.

Jednog dana moja snaga neće imati dovoljno snage da dođe do tebe

A biće potrebno da me neko uzme u ruke 

Da me uhvati

Da mi pokaže očiglednosti koje meni izmiču

Moja snaga je krhka

Moja snaga ništa ne zahteva

Moja snaga je uvek gladna

Moja snaga se uvek smrzava.

Cécile Coulon (1990) 
Les Ronces, Castor Astral, 2018 

(slikano u knjižari Actes Sud, Arles)