Janis Livadas

Nedavno je u izdanju Petog talasa iz Niša objavljena knjiga izabranih pesama grčkog pesnika Janisa Livadasa, u prevodu Momčila Radića.
Jurodivi blog prenosi svojim čitaocima dve pesme iz knjige.

Bezumlje

I

Kažem ti da ne raspolažem spasnosnom spoznajom

već onom drugom:

u čudu obilazim

svoje učmalo telo u nekoj iznajmljenoj sobi

gde ulično materinstvo kopni

pa se osvrćem na tren da ispričam

o čudnovatom snu života

naspram čoveka.

Bič međupraznine, biće se razdvoji i zablešti

kao što u smeću uskih prokaza srednjovekovne lobanje

još uvek bacaju odraz drvoreda hrastovih šuma.

Zlokobna prisna seni, tražiš me isuviše trapavo

ovakvi se poslovi ne svršavaju odjednom

ne znam da li sam se uspravno prevrnuo

ne znam da li još uvek postoje završene knjige -

da li postoji čitalac za ovu pesmu.

Ponekad primetiš da je sve

nekako drugačije

u beznađu zbog odvratnosti:

možda te utuče nepostojanost.

Nijedan kupac.

Lepo je slušati muke misli

čije je korenje u dubokoj tmini

u kojoj smo se svi probudili

i proklet da je mrak mermer mrtvac

jer svi smo bez sunca u kamenu isklesani.

Vesti stižu sa zakašnjenjem

i treba -

umetnost je kao i sećanje jednako bezumna

strah prethodi rečima

odzvanja tri

vreme je da se skrasimo.

Rađamo još jednog crva

koji će se hraniti svim onim što smo osetili.

Javni pesnici spasenja u zadnji čas.

A Soleil (nikako sunce) trgovački putnik

odmara se u svetu starog cveća

daleko od bisti i omraza.

Govoriću ti samo kada si na izmaku snage.

Doba razgovora je prohujalo bez smisla.

Samo pacovi nisu prestali.

Zbog težine pesme

pretvorio si pustinju u omču

i umotanu cigaretu u limenog poskoka:

nokti grebuć' jamu pripadaju

prstima u znaku pobede.

Čovek je nauka koja proučava čoveka.

Nasmejaću te

glumeći majmuna

i ova će se ugodna šetnja po prodavnicama

nastaviti u gustoj gužvi.

Polako se smrkava

nove knjige u izlozima

novo rešetanje kiše

puni smo rupa

ali ne umemo biti dugmad

evo me na ulazu mozga hotela

dolazim sa svih strana. 

Svi će biti osvetljeni ali ne po redu

Svi će biti osvetljeni ali ne po redu, nekako haotično.

Kao muve na slanini meseca. Kao

buldog vezan u podrumu. Šta je to

prestalo da služi svrsi:

kliše, zvuk bacanja kocki u paklu

smrt akrobata

na žici koju je trebalo preseći.

U ponudi pogibija u kojoj sedi kosa

duše jedna stara poderana lutka

sviruckajući po laviru

krade naše

zrno grožđa.

Janis Livadas (1969)

iz knjige Bezumlje, rasute pesme 2001-2009 (Peti talas, Niš, 2012)

sa grčkog preveo Momčilo Radić