RITMOVI. Miodrag Stanisavljević

Subota 

Probudivši se rano (krnjava šolja, tej) 
uz pisak vrabaca prozukao, crn 
šlajm izbaciv, žut, šaren 
iz susedstva se čuje paun, kikirez 
moj zidni sat ruski, kineski 
na staklu jecovane veverice, kunice 
iznenada se oklembesio, obesimudio 
mlade ciganke kukova ramena 
prilagođenih ogromnim zavežljajima, boščama 
koje fukljaju na vrata tramvaja, voza 
a u nekom pregibu tela smestila se, ugnezdila 
sjakteća neka živuljka, (dete?) 
goli, dugme mu se odšilo, ciknulo 
na uglu Francuske pupos, trbuhon 
vrlo cenjenog M., urediše, kritikusa 
pet mojih pjesanci uz vazduh priklještio, davnuo 
u izlogu govor nekog vrhovnika, podbratka 
s linijom Dunaja paralelnog, izravnanog 
u parku ispred nagudženog lišća, truleži 
napor vratova podbela, kukureka 
da se izmigolje u dan, mart 
je kao i uvek vreme klijanja, nicanja 
sa trga odlomci klicanja, nijanja 
narodnih masa, napreskok, naletno 
došao s dođošom u sukob, sur, brz 
netrpeljivosti iznenadio me probud, gib 
k'o da je samo čekala svoj čas, glas 
a odsad široko joj polje, put 
konačno jedan plodonosan učin, zbiv 
zadovoljstvo otkrićem brzim, lasnim 
k'o nalazak u polju zelja, pečurke 

Miodrag Stanisavljević 

Iz knjige Ritmovi 3,

Pesme, Respublica, 2006