Nedavno je, u izdanju Petog talasa iz Niša, objavljena Antologija njujorške poezije 21.veka, Dan kada je umrla Lejdi Gaga. Priređivači su Ana Božičević i Željko Mitić. Jurodivi blog donosi poeziju pesnikinje Trejsi Grinel koja je zastupljena u antologiji i koja leksikom i jezgrovitošću izraza podseća na jednog Paula Celana.
HELENA, FUGA
Četvrti deo:
jezici, među kojima se
davim
, moji
udovi su, palčevi
leteći fantomi, što podležu
, odblescima
pucnji odzvanjaju
linijama, slikama –
oblicima
osude načinjene, od kamenja
, šljunka, neprevrnute, urne
se spaljuju
prate moj,
grad, jure
, telesne figure
, odsečena i otvrdla
moja, lomača
potop guta
, nestale
poruke nakrivljene sa
šuta, samo zaglavljene, kvartele,
, kao da je,
smak sveta
životinje slomova
sputane, u sobama
pogleda uprtih
u bilo šta tamu,
zemlja, voli
vraća se, odatle
svaka prva linija, uzrokovano
izgubljeno šta je, sve
je, šta polažem
, ovde
zidovi će sve to imati
ogrnuti pesmama, kavge
u nastavku, mesto, ja
, više ne poznam, nego volim, ja,
potpisana
Trejsi Grinel (Tracy Grinnell, 1975)
sa engleskog prevela Ivana Maksić
iz knjige Dan kada je umrla Lejdi Gaga, antologija njujorške poezije 21. veka, Peti talas, Niš, 2011.
Нема коментара:
Постави коментар