Бојан Савић Остојић: Тропуће

Нова књига поезије Бојана Савића Остојића, Тропуће (Друштво Источник) биће представљена у среду, 6. октобра у Културном центру Београда, с почетком од 19 часова. Програм ће водити Марјан Чакаревић, а о књизи ће говорити Владимир Стојнић и аутор.

цедило

капи су оно што је стварно

никако вода

капи што притичу са небеса

са чела, покрај пета

али ја њима жеђ утолити нећу

прво ћу да бацим своју пластичну чинију

па ћу обесно да пљунем, да смутим површину

а онда ћу, свечан и горд, да оперем руке

са обале дозива

присан глас

зидова. на себе подсећа.

о острвске хриди одбивши

се, до уха, до пучине, допре

само: номаде –

номаде – номаде; јека,

испрва одсечна, потом

јењава, прераста у шапат, шум

незнатан, који се не да пречути.

падам у сан, лабаво свеску стежући, оловка, неупотребљена, незаклопљива, насумице клизи по сумњивим обрисима; генерализује: спаја линије које, по њој, конвергирају; дивергентне удаљава; док је, мноме, мојим посредством, у мом одсуству, ретушира, реконструише, слика ми магловито лебди пред оком, прсти малаксавају; оловка се откотрља обично на лево, листови разлете на десно, уснићу је, последње је што знам, али сутрадан, затећи ћу све до јуче пажљиво неговане обрисе: прежврљане, непоправљиво унакажене;

Бојан Савић Остојић

Тропуће (Друштво Источник, 2010)

стр 8, 45, 64.