***
Olovkom možeš
pisati
ubosti
usmeriti pogled
ćutati.
Razmisli.
Podne je svakog dana
neizrecivo isto.
Razmisli,
o nadolazećem.
***
Razigran je jezik svakodnevnice:
Pisati, o malim stvarima,
obasjan oktobarskim suncem.
I moja kost, moja koža,
preplanulih reči krljušt.
Razigran,
ako odem, znaće svi,
ako ostanem, niko saznati neće.
Zubi su moreplovci, graničari
svakog sveta,
ožiljci nasukani.
***
Ako ikada progovoriš,
saznaću.
Učim te jeziku,
da bi umakao
i stvorio novi Red
koji će putnici namernici
zaobilaziti kao napuštenu crkvu.
Vir umiruje površinu vode.
Kada pročitaš Lakonski dnevnik
uvidećeš da pesme niko ne briše,
već ih vetar precrtava,
s vremena na vreme.
Miloš Petković (1972)
iz knjige Bez velikih reči, NB Stefan Prvovenčani, Kraljevo, 2007.
Нема коментара:
Постави коментар