Knjižuljak: Marjan Čakarević - 7 reči grada

U ciklusu pesama 7 reči grada, Marjan Čakarević ispisuje, na sintaksičkom nivou brzopoteznu pohvalu (Beo)gradu, u istoj meri u kojoj se i „pesnički“ razračunava sa ovim toposom. Posmatrajući grad kao amorfnu masu istorije, pojedinačnih sudbina, infrastrukture, čežnji i utisaka, Čakarević prepliće (fizički) grad sa (metafizičkim) jezikom, tako da oni postaju nerazlučivi, jedan u drugog upisani, u pokušaju da se međusobno obuhvate. U tom tekstualnom kontinuumu, prepunom opkoračenja u stihovima, iskrsavaju mali stvarnosni fragmenti različitih gradskih lokacija, bliski recimo socijalnoj komponenti crnog talasa, i tek što iskrsnu, kao u kaleidoskopu bivaju zamenjeni začudnim pesničkim slikama, ponekad na tragu poezije Milutina Petrovića iz knjige Promena. Ponirući u prošlost, i preplićući je sa „tranzicionom svakodnevnicom“ (sic!) i ličnim, gotovo intimnim „razglednicama“, pesnik pred čitaocima „skida“ slojeve grada, u pokušaju da dođe do gradske srži/tvari, te utopije što večito izmiče. Srećom, Čakarević je svestan da je poezija već sam taj niz neuspešnih pokušaja da se dosegne „esencija“ mesta. Ali čini se da estetika fragmenta i brzog pesničkog ritma nije dovoljno politična sama po sebi, i zato je pesnik prožima angažovanim komentarima i blagom ironijom koja ne štedi ni radničku klasu iz zapuštenih predgrađa, ni hipstere iz trendy gradskih lokacija, ni veru naivnih u političke promene. Ona postaje autoironija kada se upućuje današnjim pesnicima, tim pomirenim „negovaocima izumirućih veština“, kako kaže autor.

7 reči grada donose „pikantnu“ poeziju koja se najbolje čita u manjim dozama, upravo na cikluse. Na kraju krajeva, Knjižuljak kao izdavački projekat je to prepoznao, a zato i postoji: da objavljuje baš ovakve, efektne knjižuljke od desetak pesama.

Vladimir Stojnić

OKRETNICA. UGAO USTANIČKE I BULEVARA

                               Peđi Markoviću

Ovde završava se grad zategnutih živaca na
grudobranu pod tankom košuljom omlitavele

dlake na njima sakuplja se ljudska suština neprijatnog

mirisa oskudna vegetacija odsustvo sinhroniciteta žica
oko grla pesak u ustima ekseri za zubima
jezik zasut šutom i daskama igra se grubo treba biti

mudar kao kaktus paziti na žile sitno kamenje
automobili sa posebnim potrebama
autobusi su besni puževi besni psi su
besni psi reže iznutra umornih tela

grizu sopstveni rep bivši samački
hotel radi se dvadeset četiri sata
za pare znaju i džez za pare popraviće bravu
paranoja pobegla iz umornog lifta
radi se o prestanku rada vitalnih funkcija
zajedničko električno brojilo zavera
u susedstvu gvozdeni crvi gamižu vire
iz betona mrka lica siva zona neuplaćenih
doprinosa na košu visi pokidana trula

mrežica iza zgrade deca su zaverenici osvetnici

sve će naplatiti sa paprenom kamatom
mi to mirno posmatramo
naše knjige su bezbedne u zastakljenim
vitrinama naše su knjige bezopasne
pametna kiša će sprati sav ovaj umor
ostajemo negovaoci izumirućih veština
o tome pričamo uz tamno vino
na terasi u klasičan letnji suton
za nama ostaje glad neutoljiva nečujna
muzika koju niko neće odsvirati

za nama ostaje tišina kornjača koja guta svaki jezik

ovde završava se i okreće ka sebi grad

Marjan Čakarević (1978)

iz knjige 7 reči grada (Udruženje građana Knjižuljak, 2015)