Selin: Izabrana pisma N. R. F.-u (1931-1961) - Zepter, 2024 - preveo Bojan Savić Ostojić

Uskoro će u izdanju Zepter Bookworld biti objavljen izbor iz prepiske Luja-Ferdinana Selina sa izdavačkom kućom N. R. F. (Galimar).

U pitanju je selekcija iz integralne verzije objavljene na francuskom 1990 (Lettres à la N. R. F.), po želji Antoana Galimara, vlasnika kuće. Među Selinovim najčešćim korespondentima nalaze se urednici kuće Žan Polan, Rože Nimije, kao i vlasnik i osnivač, Gaston Galimar. Prepisku je priredio Paskal Fuše, a predgovor (iz 1990.) potpisuje Filip Solers.

Trideset godina je Selin vodio prepisku sa najuglednijim francuskim izdavačem: najpre kao autor u nastajanju, čije je Putovanje nakraj noći ostalo neprepoznato, a zatim kao ozloglašeni pamfletaš koga u posleratnoj Francuskoj niko nije hteo. Ovaj nesvakidašnji susret donosi nesvakidašnje razmene, u kojima Selin uporno, do poslednjeg daha, brani svoje delo, svoj književni temperament, i samog sebe kao radnika i „pronalazača“. Značajna i kao istorijski dokument, prepiska rasvetljava političku klimu u Francuskoj pre i posle rata, kao i silnu želju da se po oslobođenju pošto-poto okrene novi list. Među ovim pismima nalaze se možda najžešće, najžučnije stranice koje je pisac ikad uputio svom izdavaču, a koje mu je izdavač bezgranično strpljivo oprostio samo zato što je bio siguran da ima posla sa književnim genijem – ili, Selinovim rečima, „zlatnom kokom za narednih sto godina književnosti“.

Bojan Savić Ostojić

Luj-Ferdinan Selin (Louis-Ferdinand Céline)

Izabrana pisma N. R. F.-u

Zepter Bookworld, Beograd

2024.

Anri Rorda: MOJE SAMOUBISTVO (preveo Bojan Savić Ostojić, Službeni glasnik, 2024)

 

Uskoro u izdanju Službenog glasnika izlazi knjiga Moje samoubistvo švajcarskog autora Anrija Rorde.

Anri Rorda (Henri Roorda van Eysinga, 1870-1925) za života je bio poznat kao profesor matematike i satiričar. Uz pedagoški pamflet Pedagog ne voli decu (1918), objavio je više izbora iz svojih kolumni i filozofskih hronika, kao i nekoliko drama, u kojima preovlađuje fenomen koji je i sam Rorda nazivao "crno-beli humor". 

Međutim, taj naročiti humorista ostaće najpoznatiji po posthumno objavljenoj knjizi Moje samoubistvo (Mon suicide).

Da se Rorda nije ubio, možda bismo ovaj tekst čitali sa ironičnim otklonom, u klјuču koji podstiču i druge Rordine knjige. Ali Rordin gest knjizi pridaje neospornu tragičnu dimenziju koja dovodi i do obrta u kodiranju. Pošto znamo da je sebi oduzeo život, njegovim vedrim i ironičnim zapažanjima pridajemo više tragičnosti nego onim (istina, retkim) delovima koji su u ovoj knjizi otvoreno sumorni. Prestajemo da ga čitamo sa rukavicama i pitamo se kako je proveo period od čitava tri meseca između poslednje tačke stavlјene na Moje samoubistvo i noći u kojoj je rešio da umre. A najdirlјivijim i najoriginalnijim od svega čini nam se Rordina želјa da svoju smrt prikaže u što univerzalnijem kontekstu, potreba da svoju tragediju artikuliše kao utopiju.

(iz prevodiočevog pogovora)

Anri Rorda

Moje samoubistvo

preveo Bojan Savić Ostojić

Službeni glasnik, 2024

Marko Stojkić: Deveti život Ane Belinski (Blum, 2024)

Upravo je objavljen novi roman Marka Stojkića, Deveti život Ane Belinski, u izdavačkoj kući Blum.

Iznenadna smrt bivše primabalerine Ane Belinski utiče na sudbine nekoliko junaka i junakinja, različitih generacija i svetonazora, rasplamsavajući sukobe koji se u romanu razvijaju u nekoliko tokova radnje, nekoliko glasova i tonaliteta. Ana Belinski, dakle, nije mrtva, ali će njen "deveti život" za nekog biti beogradski noar, za nekog identitetska potraga, a za nekog, i to samo za retke, pobeda lepote nad banalnošću svakodnevice i i jedno psihodelično ars longa.

Ovo je drugi roman Marka Stojkića koji je prethodno objavio nekoliko knjiga poezije. Prvi roman, Veštice, objavljen je 2021. u izdanju Platoa.

https://blumizdavastvo.rs/roman-deveti-zivot-ane-belinski/

 

Emanuel Karer: RUSKI ROMAN (preveo Bojan Savić Ostojić): Zepter Bookworld, Beograd, 2023

 

Nakon što je napisao jednu naročito užasnu knjigu, pisac i reditelj pokušava da se pribere i posveti se pozitivnim aspektima života. Ubrzo, međutim, ponovo ispada iz koloseka. Reportaža o poslednjem zarobljeniku Drugog svetskog rata u ruskom mestu Koteljnič, koju olako prihvata, odvodi ga ka neočekivanim horizontima. Na njenom tragu, on će povesti istragu o smrti dede po majci i tako se dotaći porodičnih tabua. Na potragu se nadovezuje društvena slika opustošene postsovjetske Rusije i sudbina osoba s kojima se autor mimoilazi. U centrifugi koja se otvara tom posetom ne izlazi pošteđena ni autorova nova romansa koja se najavljuje kao idilična.

Ruski roman je prikaz ličnog i kolektivnog potonuća, knjiga kakvu mogu da ispišu samo okolnosti i ujedno reportaža izvedena na živo, u dokumentarno-fiktivnom stilu po kojem je Emanuel Karer postao svetski prepoznatljiv.

Bojan Savić Ostojić

EMANUEL KARER

Ruski roman

 

((Emmanuel Carrère, Un roman russe)

s francuskog: Bojan Savić Ostojić

Zepter Bookworld, Beograd

2023.

Petar Miloradović: OSLUŠKIVANJE LOSA (KCNS, 2023)

 

OSTALGIJA

Postoji li knjiga Čitanka razaranja?

Da li značka i orden

na reveru kaputa pijačnog prodavca,

foto-papir zarobljen u tami

i neponištena poštanska marka

u njoj imaju određeno mesto?

I lica revolucionara,

napuštene katedrale,

vartburg i teodolit,

mehanički časovnik,

slobodna Afrika.

Prelistao bih je i 

u nekom uglu ugledao zlote,

medalju Beogradskog pobednika,

Jugooceaniju, ugalj,

miris ruže,

podsetio se na staro kopno, kontinent,

sve što se uzdiglo i dogradilo.

Kaiše nepovratno oslobođene

i nekom drugom silom zavezane,

koji će jednom pući,

pustiti oluju na stambene blokove,

grubo odgovoriti na brutalizam,

izbrisati zidare i betonske spomenike,

misterije mistrije, čekića, srpa,

pomilovati osmehnute biste,

zasuti injem i posrebriti

kosti ostalgije.

Kad jednom dođem do te knjige,

bezazleno ću pogledati

u još jedan opisan predmet,

zatvorski limeni sud,

u gleđ.

Petar Miloradović,

OSLUŠKIVANJE LOSA

KCNS Novi Sad 2023

Danijel Dragojević

NEDJELJA

Feudalna dušo. Ovdje si, i malo dalje.

Vidimo te i znamo. Nekada ti zavidimo

a nekada ne. Ipak, uglavnom da, i sve više.

Dva mjesta dobitak su i za vjetar. Tako i ti,

ako nešto izgubiš ovdje, žuriš i to nađeš tamo.

Gledali smo te nedjeljom. Potrebno je mnogo sreće

biti sunce. Visoke su uši za sovin dobar dan.

Da si ga slijedila noću ne bi ga našla,

zaboravljala bi ga i zaboravila. Daj, nepostojeća,

budi uz nas, uvijek ćeš ionako odlaziti.

Papiri lete, krunu misli nose, zatvorenim

očima osvojila si kulu i zaplakala, 

kako je bilo pisano.

Danijel Dragojević

(28. januar 1934 - 19. februar 2024)

Žamor

Anri Kale: OFRLJE KROZ ITALIJU (preveo Bojan Savić Ostojić, Službeni glasnik, 2023)

 

Predveče, lastavice su iznad trga pravile bezbrojne piruete. Draže su mi lastavičje trke od trka pasa. Letele su tako brzo, tako hitro jedna za drugom da sam bio uveren da se neko, bogzna ko, zabavlja time što povlači telegrafske kablove kroz procep na kapcima.

Fijakeri i taksiji stalno su čekali u blizini obeliska. Sećam se da su, čim je počeo kratkotrajan jak pljusak, kočijaši istovremeno otvorili svoje velike crne kišobrane, što je momentalno ražalostilo trg.

Gotovo trčećim korakom prešli smo Trg Svetog Marka. Shodno tome, o katedrali i ostalom mogao bih da iznesem samo usputni sud. Nosim neodređenu, mutnu impresiju skupine kula, stubova, arkada, piramida i kupola... Ali ni tu ne bih mogao da garantujem da Gvardi i kanaleto nisu postavili nekakav dekor sa optičkom varkom koji mi je preprečio pogled.

U svom Geografskom priručniku, Malt-Bren je napisao da su četiri pozlaćena bronzana konja, doneta iz Atine, koji se nalaze iznad portala (avaj, nisam ih primetio), dugo bila izložena na Trgu Karusel u Parizu. Ala su se ti bronzani konji naputovali.

Tu je i neki kafe, verovatno Florijan, ako je verovati mom bedekeru. Strašno bi mi prijalo da budem okružen najznamenitijim Venecijancima.

Ali u to doba se na trgu nalazio samo jedan odocneli golub.

Usputnost je glavna odlika Kaleove knjige Ofrlje kroz Italiju, originalno objavljene 1950. Ona nam ne daje ništa od onoga što od takve posete očekujemo. Dok Malaparte u Koži politički iščitava mučnu italijansku svakodnevicu nakon oslobođenja, Kalea zanima vanvremena svakodnevica: konjske i pseće trke, buvljaci, kupleraji. Modernost Anrija Kalea počiva upravo na tome što je prihvatio ulogu pisca koji se prema istorijskim temama odnosi nemarno, pa i snishodljivo. Bilo bi na osnovu toga pogrešno zaključiti da je protrčao kroz epohu i kroz Italiju. Samo je, u moru poznatog i kodiranog, skrenuo pažnju na ono što većina njegovih savremenika, zauzeta drugim fokusima, nije umela da vidi.

Bojan Savić Ostojić

iz pogovora

Anri Kale

OFRLJE KROZ ITALIJU

(L'Italie à la paresseuse)

preveo Bojan Savić Ostojić

Službeni glasnik, 2023

edicija Saputnici

ISBN 978-86-519-2802-7