(Rukopis je ovog proleća dobio nagradu "Novica Tadić".)
Zavežljaj
Na toplokrvnom autoputu slušam pesmu koja se može slušati
samo direktno implantirana u uvo, uz prozor autobusa, nikako
ka sredini.
Nije više važno ni kroz koju državu se ide,
svuda me dočekuju isti prozori.
Neka mesta su stvorena da se kroz njih samo prođe.
Autobus se u Miluzu zaustavio ispred jedne
osvetljene sobe.
Moji saputnici su spavali i nisu videli
kako je svaka haljina na raspolaganju te večeri
bila potpuno pogrešna.
Da li bi uopšte razumeli jedan takav savršen
Lirski
Zlatni ćef?
Vreme
Nešto u vazduhu nagoveštava pucanj:
oštar vazduh
i slet na pogrešnu granu.
Raskrsnica Njegoševe i Svetozara Markovića
je skoro prazna:
ispred se lopata sneg,
a iza neko, a tačno znam ko, govori: "Imaš dvesta dinara"?
glasom tihim kao izdisaj.
Dođavola,
koja strana će nestati prva?
Pucanj je nepotkupljiv i
nije tu da bi se čačkao, već
da bi se ostavio na miru.
(Kao i smrt.
Ostavi smrt na miru.
Ostavi je da živi kako hoće.
Ništa dobro se ne dešava posle dva noću
i posle diranja u smrt.)
(C) Slađana Šimrak
Pozamanterija
2018.
Нема коментара:
Постави коментар