Uredništvo: Vladimir Stojnić i Bojan Savić Ostojić
Web-dizajn: Goran Savić Ostojić
Lektura: Jelena Milinković
Časopis izlazi dvomesečno.
www.agoncasopis.com
Rimu – prepevati ili prevesti? Različiti jezici, neretko zavisno od sopstvenih ograničenja, zagovaraju različite pristupe. Prepev, poštovanje metra i rime, opravdava se efektima koje izvorni tekst postiže na planu zvučnosti. Prevodom, izbegavanjem rima, poštuje se izvorni tekst na semantičkom planu.
Ali, s druge strane, prepev se, zbog namere da se virtuoznost i ritmičnost izvornog teksta transponuje, pronađe u drugom jeziku, može shvatiti i kao pastiš, a ako nastavimo dalje putem transtekstualnih veza, može se uporediti (pa i poistovetiti) sa parodijom.
Tako se i Česlav Miloš odnosi prema prepevavanju (svojih pesama na engleski), u pogovoru bilingvalnog izdanja Izabranih pesama.
Šta raditi sa rimovanim pesmama? Engleski jezik je vrlo siromašan u rimama, njegova poezija se bez njih dobro održala, dok je s druge strane imitiranje rimovanih originala u engleskim verzijama retko bilo uspešno (...). Gorčinski, Has i Pinski su uspeli da stvore vrlo zanimljivu polurimovanu verziju [Naivne pesme] koju su objavili u književnoj periodici. Ipak, njihovu verziju nisam uključio u Sabrane pesme. Po mom mišljenju, njihov prevod je suviše bogat, suviše „sazreo“, te sam se, u pokušaju da se približim jednostavnosti originala, odlučio za doslovni i nerimovani prevod.
in: Czesław Miłosz, Poezje wybrane/Selected Poems, Wydawnictwo Literackie, Krakow, 1996. [kao i za navedene pesme]; prevod sa engleskog: B. S. O.
SŁOŃCE
Barwy ze słońca są. A ono nie ma
Żadnej osobnej barwy, bo ma wszystkie.
I cała ziemia jest niby poemat,
A słońce nad nią przedstawia artystę.
Niechaj nie patrzy nigdy prosto w słońce.
Bo pamięć rzeczy, które widział, straci,
Łzy tylko w oczach zostaną piekące.
I patrzy w promień od ziemi odbity.
Tam znajdzie wszystko, cośmy porzucili:
Gwiazdy i róże, i zmierzchy i świty.
So the source of color, the Sun, itself has no one color.
But the various Earth is like a single poem or picture
With Sun the emblem of the artist of the whole.
To paint the Earth must not look straight up at the Sun
Or he will lose the memory of all he’s ever seen,
With only a burning tear to fill his eye.
Look till he sees the beam the Earth reflects back upwards.
There he will find all of our lost, forgotten treasures:
Stars and Roses, the setting and the rising Sun.
translated by Renata Gorczyński, Robert Hass
and Robert Pinsky
Prekucavam i prepev Petra Vujičića na srpski.
Svoju nijednu, jer ono njih stvara.
I naša zemlja je sva kao poema,
Dok sunce nad njom predstavlja slikara.
Nek u sunce ne gleda, to mu treba reći,
Jer pamćenje o stvarima izgubiti mora,
Samo suze u očima dugo će ga peći.
I zrak neka posmatra od zemlje odbijen.
Ono što smo odbacili tamo će pronaći:
Zvezde i ruže, sumrake, osvite.
Česlav Miloš, Spasenje, „Svet (Naivna pesma)“, str. 46.
Veselin Masleša, Sarajevo, 1982,
prevod sa poljskog: Petar Vujičić
Izvinite zbog buke, danas moram da budem streljan
Ima kapu, oko nje uredan žuti krug, nalik na oreol.
Centar mu je u hipofizi, a njegov poluprečnik
disciplinovano opisuje luk od uva do uva.
Niko se nije bavio ovom geometrijom
dok nije postalo neizbežno.
Kapa se ledi, a graške znoja prilepljuju je za skalp.
Na mesto usta, postavljeno je uho,
na potiljku sija mala rupa, iskopana za znatiželjne,
tako da čujem
njegove otkucaje,
od mozga do srca i nazad.
Nije strašan pucanj, strašne su uši koje ga čuju,
ni smrt nije strašna,
strašna je misao o znatiželjnim životinjama na potiljku.
On se ceri, jer je smešan način na koji je došao
do ovog pogubljenja (ako se to može zvati pogubljenjem),
jer život ide dalje: nakon tragičnog čina,
smotaće ostatke nesvarene metkom
i otšetati do narodne kuhinje,
gde će mu ljupka, podebela žena
izvidati rane vrelom supom od oraha
i zajedno će se siti narugati neupelom pokušaju.
„Ostavite me da budem skitnica,
da se prevrćem u mestu, s ranama od betona.
Preneću vam svaku bolest
ako pokušate da mi pomognete,
zapaliću svaki šator kojim me pokrijete.
Daleko od mora i njegovih pretnji,
kad se digne gorostasni talas,
predaću mu svoje telo
da me odnese uz šum daleko,
dalje od svakog strašnog suda
pred kojim ste se nadali da ću da se nađem.“
Dragan Radovančević (1979)
Dragan Radovančević je laureat stipendije "Milo Dor" koju dodeljuje KulturKontakt Austrija, za knjigu stihova u pripremi (detaljnije na ovom linku). Ljubaznošću autora objavljujemo jednu pesmu iz nagrađenog rukopisa.
PUTNICI II
U izduženim prorezima
putene pompe
boluje dvostruko osakaćena goropad,
pohotni psi ih proždiru
željno njuše
usred azila za alkose
gde prebivaju seksualno preaktivni
bedom obeleženi duševni slomovi,
eksplozije zaglušujuće polne zrelosti
što besne unutar i izvan komatoznih ludila,
fontane reči šikljaju
sa usahlih usana
žestoko izopačenih ruža
dok Kasandra pleše
po zgorelim kapcima besanih mrava.
Palacavi jezici kuge propinju se
sa lica umiruće normalnosti
s ciljem da iščeprkaju
prljavštinom popunjene pupkove
kurvi i pesnika
skrivenih u telima
neispaljenih vatrometa
što sanjaju da se tajno rasprsnu
u lice Vremenu.
8.
Vojnik na zid stražarnice
naslanja svoju pušku. Gospodo,
kvalitet piva najpre od toga
zavisi, kakvu vodu koriste
pri ukuvavanju. Ovde je voda
tvrda, kao gvozdena ploča.
Nekad sebi moram da je slomim.
Tada zatvorim kapiju i
odem u pivnicu.
Takvo je obično hladno?
Nije ni hladno ni toplo.
Ali je pivo ionako dobro.
Švargla se pak od iverice jednog
ovdašnjeg drveta pravi.
Sirće odozgo treba ukrasti.
Švejk, koji je ukrao sirće
podzemnog sveta i kisele
krastavčiće glodara đavola, koji se
zadovoljno tapšu po
ramenima: to je na ovoj slici,
objašnjava vojnik.
U današnje vreme đavo je vrsta koja
izumire. Od svuda ih istiskuju
plodniji anđeli.
I ovde dole ćete jedva
videti drugačije. Lica su im čađava,
ali njihova zavist je smešna.
Uzalud gledaju pobožnim plavim očima
iza maske, ako nađu pravog
đavola, prognaće ga iz okoline.
10.
Donji svet je od onda Pakao,
od kada dosadni anđeli
upravljaju stvarima ovde.
I ovako nema mnogo stvari,
niti ih vole. Sa đavolima
se takođe može ćaskati. Kartati se
sa svakim puštenim iz kotla.
Anđeli nameste
temperaturu na maksimum,
vazduh je sav crn kao smola,
zatim sednu pred pokretne
slike i gledaju rajske
izveštaje. A grešnik
do ugljenisanja gori, anđeli
nekad i zaborave da ga traže.
IŠTVAN VEREŠ (1964)
Hajdeger, poštanski službenik,
prevod sa mađarskog: Sandra Mihajlović
Pobocza, br. 3; septembar 2007