 |
| Artur Kravan |
Trideset četvrti
broj Agon dočekuje s novim sajtom i novom uređivačkom koncepcijom.
Rubrika Poezija uključuje prevedenu poeziju i poeziju pisanu na
srpskohrvatskom jeziku. Od ovog broja nastojimo da dublje razmatramo fenomen
književnosti uopšte u vremenskom i društvenom kontekstu. Zato pokrećemo rubriku
Istorija. Zahvatanjem u arhivsku
građu, Istorija promišlja odnos društva prema književnosti danas, kada je govor o tendenciji i
angažovanosti, o ideološki i klasno svesnoj književnosti, ponovo aktuelan.
Poeziju otvara pesma Mirka Kekića, koji ovde objavljuje prvi put. Nove
stihove objavljuju Nebojša Vasović, Jelena Radovanović & Siniša Tucić. Ciklus Ane
Miković, koja takođe objavljuje premijerno u Agonu, praćen je snimkom čitanja
uz kompoziciju Matije Anđelkovića. Zatim, ciklus Zabavno je uzimati spid australijskog pesnika Džona Forbsa prevodi
Vladimir Stojnić, a Svetislav Travica predstavlja ruskog pesnika Ilju
Semenenko-Basina. Poeziju zatvara
norveški pesnik Laš Sobi Kristensen, u prevodu Marka Vukovića.
Istoriju otvara temat broja, posvećen Arturu Kravanu. Kravan je bio pesnik, pamfletista, bokser, slučajni preteča dadaizma, nećak Oskara Vajlda : u uvodnoj belešci ga predstavlja Aleksa Golijanin. Kravanov časopis Maintenant, objavljen u pet brojeva između 1912. i 1915. godine, bio je prvi primer izrazito autorske publikacije koja nije marila ni za kakve autoritete, svesne i uglađene provokacije takozvanog establišmenta, umetničkog i književnog. „Evo šta je književnost“, pisao je Artur Kravan, „ta-ta-ta-ta-ta-ta. A Umetnost – e za Umetnost me tek zabole! Živo sranje, Bože me prosti!“ Ovde donosimo tri najvažnija teksta objavljena u časopisu: „Andre Žid“, „Oskar Vajld je živ“, i vrhunac Kravanovog pamfletskog genija: „Izložba u Salonu nezavisnih“.
 |
| Mihail Zoščenko |
Odeljak Dokumenti, koji obuhvata odlomke iz
periodike i svedočanstva savremenika, u ovom broju donosi blok posvećen sovjetskom
piscu Mihailu Zoščenku. Zoščenko je pripadao književnoj grupi „Serapionova
braća“, a dvadesetih godina bio je jedan od najpopularnijih sovjetskih autora
kratke priče. Prvi put je na srpski prevedena njegova priča Pustolovine jednog majmuna (preveo Miloš
Dobrić), zbog koje ga je Ždanov, agitator socijalnog realizma, osudio i koja mu
je donela zabranu objavljivanja gotovo do kraja života. U nastavku u celosti donosimo
reprodukciju referata A. A. Ždanova iz 1946, kojim osuđuje časopise „Lenjingrad“
i „Zvezda“ – osuđujući, sem Zoščenka, i Anu Ahmatovu. Referat je iste godine
objavljen kod nas kao brošura, bez potpisa prevodioca. Priča je praćena Zoščenkovom samoironičnom beleškom o sebi iz 1933. godine.
U rubrici Knjige kritike pišu Davor Ivankovac (o Miljenku Jergoviću), Tomislav Augustinčić
(o Marjanu Čakareviću) i Muanis Sinanović (o Rikardu). Nova rubrika Pismo donosi ono što je 1933. po dolasku
Hitlera na vlast, Klaus Man iz izbeglištva pisao Gotfridu Benu, u prevodu Mire
Litričin. U rubrici Sanjava, koja će
biti posvećena zapisima snova, svoje snove odaju Anja Marković i Ežen Jonesko. Istorija se zatvara odlomcima iz urednikovog dnevnika, koji se
ovde objavljuju u obliku kolumne pod naslovom Sos.
Za izgled novog sajta Agona zaslužni su Slađana Šimrak & Goran Savić
Ostojić
Naposletku, osnivač Vladimir Stojnić odlučio je da se povuče
iz uredništva Agona. Njegovo Pismo dosadašnjeg
urednika otvara ovaj broj.
