Uskoro u izdanju Službenog glasnika izlazi knjiga Moje samoubistvo švajcarskog autora Anrija Rorde.
Da se Rorda nije ubio, možda bismo ovaj tekst čitali sa ironičnim otklonom, u klјuču koji podstiču i druge Rordine knjige. Ali Rordin gest knjizi pridaje neospornu tragičnu dimenziju koja dovodi i do obrta u kodiranju. Pošto znamo da je sebi oduzeo život, njegovim vedrim i ironičnim zapažanjima pridajemo više tragičnosti nego onim (istina, retkim) delovima koji su u ovoj knjizi otvoreno sumorni. Prestajemo da ga čitamo sa rukavicama i pitamo se kako je proveo period od čitava tri meseca između poslednje tačke stavlјene na Moje samoubistvo i noći u kojoj je rešio da umre. A najdirlјivijim i najoriginalnijim od svega čini nam se Rordina želјa da svoju smrt prikaže u što univerzalnijem kontekstu, potreba da svoju tragediju artikuliše kao utopiju.
(iz prevodiočevog pogovora)
Anri Rorda
Moje samoubistvo
preveo Bojan Savić Ostojić
Službeni glasnik, 2024
Нема коментара:
Постави коментар