Otto Tolnai - - - Rusma ili minijum možda

Neću da kažem da je ovo bila godina Ota Tolnaija. Samo hoću da se podsetimo jedne od njegovih junačkih knjiga.

iz pogovora 

Dobrica Ćosić, koga mnogo cenim, pisao je o prvoj zabrani Simpoziona. Kao da nas je branio. Ja taj tekst onda nisam stigao da pročitam jer sam svaki drugi dan stajao pred sudom. Ali kad mu je izašla knjiga - STVARNO I MOGUĆE - uzeo sam je u ruke i skoro se onesvestio. On je pisao samo o slučaju Šandora Ruže, o njegovoj početničkoj satiri koju smo objavili u broju za početnike srednjoškolce. A uopšte ne spominje da smo istovremeno zabranjeni i zbog teksta Miroslava Mandića koji je direktno pisan za nas. Znači, ispali smo naivni mladi Mađari - a ne svesni jugoslovenski intelektualci. (...) Da li je to duhovno jugoslovenstvo - koje se još i pojačavalo u zrcalu manjinskih literatura - bilo samo iluzija? Nekad mislim da smo mi to čudo duhovnog jugoslovenstva stvorili kao neki luksuz, suvišni luksuz na kredit.

(1988)

*

TOMAŽU ŠALAMUNE

Nisi ti go TOMAŽU ŠALAMUNE

Pretpostavljam da se u italiji i austriji odevaš TOMAŽU ŠALAMUNE

Iz italije i austrije švercuješ rite TOMAŽU ŠALAMUNE

A nisi ni proleter TOMAŽU ŠALAMUNE

Čak ni lumpenproleter TOMAŽU ŠALAMUNE

Proleter ne balavi o proleteru TOMAŽU ŠALAMUNE

Nije narcisoidan TOMAŽU ŠALAMUNE 

Ti si SLOVENIJALES TOMAŽU ŠALAMUNE

Tebi mesečno otplaćujem kredit TOMAŽU ŠALAMUNE 

Za crveni krevet što sluti na revolucije TOMAŽU ŠALAMUNE

U kojem jurcam ženu TOMAŽU ŠALAMUNE

Bez gume bez gume TOMAŽU ŠALAMUNE 

Cigani i državnici sebi mogu dozvoliti mnogo dece TOMAŽU ŠALAMUNE 

Bez gume jer kad hoću da navučem gumu na pendrek TOMAŽU ŠALAMUNE 

Uvek mi padne na um katalog prezervativa po vašem Katalogu TOMAŽU ŠALAMUNE

I pendrek se oklembesi kao vašarski šećerni štapić na letnjem suncu TOMAŽU ŠALAMUNE 

Tebi mesečno otplaćujem kredit TOMAŽU ŠALAMUNE 

Za fotelju boje starog zlata TOMAŽU ŠALAMUNE

U kojoj više puta dnevno iskupljujem jugoslovensku mađarsku književnost TOMAŽU ŠALAMUNE

Kakav rogobatan izraz TOMAŽU ŠALAMUNE 

Kako jedna književnost može imati tako izdužen naziv TOMAŽU ŠALAMUNE

Tek ti drugu ratu otplaćujem TOMAŽU ŠALAMUNE 

A već sam dobio kalendar na dasci za seckanje mesa TOMAŽU ŠALAMUNE 

Ne kažem da slovenci ne umeju da postupaju sa svojim kupcima TOMAŽU ŠALAMUNE 

Istina krevet mi je već poverljivo dao na znanje TOMAŽU ŠALAMUNE 

Neće doživeti srećni trenutak poslednje rate koja zavređuje jedno luco jurcanje TOMAŽU ŠALAMUNE 

A fotelju tušpokapao TOMAŽU ŠALAMUNE 

Mene tuš uvek podseti na Mišoa TOMAŽU ŠALAMUNE

Mada je istina da ti u jugoslaviji proizvodiš najbolje krevete fotelje TOMAŽU ŠALAMUNE 

Ti si Slovenijales TOMAŽU ŠALAMUNE

Ti si Slovenijavino TOMAŽU ŠALAMUNE

To vino se proizvodi na paliu iza zoološkog vrta TOMAŽU ŠALAMUNE

Od horgoškog grožđa i srbijanskog bućkuriša TOMAŽU ŠALAMUNE

Istina vino je odlično TOMAŽU ŠALAMUNE 

Ti si Slovenijavino TOMAŽU ŠALAMUNE

Ti si Slovinvinjak TOMAŽU ŠALAMUNE

Slovinvinjak si ti TOMAŽU ŠALAMUNE

Vrhunac vrha si ti TOMAŽU ŠALAMUNE

Ali nisi ti Ararat TOMAŽU ŠALAMUNE

To je jedna mađarska fistula TOMAŽU ŠALAMUNE

To nije Trade mark slovenija TOMAŽU ŠALAMUNE

Istina na tvojim  pesmama se oseća uticaj izdanja celokupnog zilahija na slovenačkom TOMAŽU ŠALAMUNE

Ti si Triglav TOMAŽU ŠALAMUNE

Triglav je najviši vrh jugoslavije TOMAŽU ŠALAMUNE

2.862 metra visok vrh i zimi pokriva sneg TOMAŽU ŠALAMUNE

I nalazi se u sloveniji TOMAŽU ŠALAMUNE

Slovenci vole da se skijaju igraju polku i kuglaju na ledu TOMAŽU ŠALAMUNE

I da planinare TOMAŽU ŠALAMUNE 

Ti si najrazvijenija republika TOMAŽU ŠALAMUNE

Ti si Grafički bijenale TOMAŽU ŠALAMUNE

Ti si košarkaš Olimpije TOMAŽU ŠALAMUNE

Ti si Cerar TOMAŽU ŠALAMUNE

Ti si Josip Vidmar TOMAŽU ŠALAMUNE

Ti si Miha Marinko TOMAŽU ŠALAMUNE

Ti si Tomos TOMAŽU ŠALAMUNE

Najrazvijenija republika TOMAŽU ŠALAMUNE

Ti si Slon TOMAŽU ŠALAMUNE

Ti si odgajalište pečuara u ljubljanskom tunelu TOMAŽU ŠALAMUNE

Ti si Dorin TOMAŽU ŠALAMUNE

Dorin indonežanka koja živi u ljubljani i u koju sam se kao mladić do ušiju zaljubio TOMAŽU ŠALAMUNE

Dorin kojoj sam pisao pesme TOMAŽU ŠALAMUNE

Pesme kojima sam prvi put iskupio jugoslovensku mađarsku književnost TOMAŽU ŠALAMUNE

Ti si najrazvijenija republika TOMAŽU ŠALAMUNE

A jedna jedina kopča nas veže TOMAŽU ŠALAMUNE

Slovenija i Bačka ruku pod ruku vode na rang-listi samoubica TOMAŽU ŠALAMUNE

Sad se moja pesma u ovoj kopči kali TOMAŽU ŠALAMUNE

Poslušaj to TOMAŽU ŠALAMUNE

TOMAŽU TOMAŽU TOMAŽU TOMAŽU TOMAŽU TOMAŽU ŠALAMUNE

OTO TOLNAI i TOMAŽ ŠALAMUN vezani su ovom mistilčnom kopčom TOMAŽU ŠALAMUNE

Nerazdvojivo TOMAŽU ŠALAMUNE

Kao prevremeno rođeni blizanci TOMAŽU ŠALAMUNE

Nerazdvojivo TOMAŽU ŠALAMUNE

Članovi smo istog kluba TOMAŽU ŠALAMUNE

Kluba samoubica TOMAŽU ŠALAMUNE

Ali nisi ti go TOMAŽU ŠALAMUNE

Nisi i ni proleter TOMAŽU ŠALAMUNE

Ne izvodite vi revoluciju TOMAŽU ŠALAMUNE

Ne izvodite vi revoluciju TOMAŽU ŠALAMUNE

Ne izvodite vi revoluciju TOMAŽU ŠALAMUNE

Ni Slovenijales nisi ti TOMAŽU ŠALAMUNE

Ni Slovinvinja nisi ti TOMAŽU ŠALAMUNE

Ni Triglav nisi ti TOMAŽU ŠALAMUNE

Ni Miha Marinko nisi ti TOMAŽU ŠALAMUNE

Ni Dorin nisi ti TOMAŽU ŠALAMUNE

Ni najrazvijenija republika nisi ti TOMAŽU ŠALAMUNE

Ni Slon nisi ti TOMAŽU ŠALAMUNE

Ni odgajalište pečuraka u tunelu nisi ti TOMAŽU ŠALAMUNE

Pesnik si ti TOMAŽU ŠALAMUNE

Ha ha ha ha ha ha ha ha TOMAŽU ŠALAMUNE

Ha ha ha ha ha ha ha ha TOMAŽU ŠALAMUNE 

preveo Sava Babić

RUSMA ILI MINIJUM MOŽDA

Zadrugar Sarajevo 1990

Tomaž Šalamun/ Analogije svjetlosti

Mladi policajci imaju svi relativno

meke oči. Njihovo vaspitanje je rasipničko.

Između borovnica i paprati idu,

bake spasavaju iz nadošlih voda. Kada

zamahnu rukom, znači da hoće

užinu iz tih vrećica od polivinila.

Na panjeve sjedaju, u doline gledaju

i misle na svoje mame. Ali

jao kad se mlad policajac rasrdi.

Tada zapjeva šiba božija, pendrekom

koji onda od policajca možeš

posuditi, upijaš svoje bose noge.

Svaki policajac nosi kapu i glava mu ispod

kape mrmlja. Sanke jure po brijegu u njegovim

snovima. Koga ubije, donese mu proljeće,

koga dotakne zasiječe mu ranu. Ja bih dao

baku i deku, oca i majku, ženu i

sina policajcu da se s njima igra.

Baki bi povezao bijelu kosu a sina bi

vjerovatno preklao na kakvom panju. Sam

policajac bio bi žalostan što je polomio

igračku. Takvi su i kada puše

travu, melanholični. Tada smiču

kape i dišu u njih svoje suze. Ukratko, kao

deve su, pustinjom jašu kao kakvim

mokrim dlanom.

ZaSvePare

Bojan Savić Ostojić | U USTIMA

U ustima

Tomažu Šalamunu

Više te ne kupujem ali se sažalim

i uzmem to što si rodio pre nego

što samo otpadne, satruli,

izobličeno od prežvakavanja.

Zabranjuju mi da te spominjem

oni koji ti znaju samo ime, oni

koji propovedaju da neodoljive

ne bi trebalo voleti. Ali jebe mi

se za tuđe autocenzure. Budio

si me poljupcima onda kad mi se

najviše spavalo, odmarao si

pesnicu u meni. Psovao sam te

plačući. A onda si trčao tako da

pomislim da bežiš od mene i da

te mogu sustići, i da te treba sustići.

Davao si preskačući obećavanja,

kao da uvaljuješ. Govorio: Poklanjam

jer je precenjeno. Jer samo takve cene.

Zavole jedino ako zavide. Žrtveni jarci,

jer truju samosažaljenjem, nemaju šanse.

Ja trujem divljenjem. Jer da si mi se

obećao, držao bih te za reč, obuhvatio

bih te i šta bi onda štrčalo? Samo je 

ton ideologija. U podobnost se busaju

diletanti. Šta kad se pobuna umori i ostvari?

Ispliva da je konzervativna. Treba se

samo srušiti u posle, pustiti grlo da

poludi, odreći se onog na šta se navrzlo.

Voleti samo vampire koji dolaze ko zna

odakle da te se napasu. Što podozrivije

s ludim čije je ludilo na vlasti. U piramidi

je tajna slika koja je drži na okupu, puno 

oko. I dalje te mogu inokulirati, primiti

zdravo za moguće. Ali o tebe se sada

odbijam, sa svakim bubotkom sve pospaniji,

a kako sam se samo nekad hvatao, da 

mi ne dosadi brzo padati. Koliko

me je samo ostalo po svakom dnu

koje sam okrznuo, koje si bio ti.

A ti si čekao samo jedno. Samo jedno

dno. Prevazišao sam te u padu.

Onaj ko sumnja ostane tamo

gde je pao i ne sme dalje u strah.

Ti si umeo da odškrineš

tako da sledbenici provale i propadnu,

i kad se ispale, udariš im mošu. Zato si

bio elegantan. Znao si da ne podlegneš

putevima i pustinjama. Tvoje pesme su

pisma meni. Sričem ih i s milion odgovora

na usnama ne uspem da ti ih uputim.

Svakim narednim stihom mi upadneš u reč.

Umesto kraja ostane epilog.

Više te ne kupujem ali se sažalim,

sagnem i uzmem to što si rodio

pre nego što samo otpadne, satruli,

izobličeno od prežvakavanja.

Ali se ne hranim.

Održavam glad.

Samo je još iluzija da si mi u ustima 

ono dobro u tebi. 

novembar 2014.

Čitanje za Tomaža Šalamuna: Kulturni centar Beograda

čitanje poezije 

SMRT MORA DA DIŠE KAO VODOPAD 

pesnici čitaju u čast Tomaža Šalamuna

Kulturni centar Beograda 

Galerija Artget, Trg Republike 5/I

19.02.2015. 

19 časova

Učestvuju

Milan Đorđević, Radmila Lazić, Vladimir Kopicl, Božidar Šujica, Marija Midžović, Danica Vukićević, Nenad Milošević, Slobodan Tišma, Petar Miloradović, Vladimir Đurišić, Vesna Bjedov, Miodrag Danilović, Siniša Tucić, Marija Obradović, Slađana Šimrak, Slobodan Ivanović, Bojan Marković, Ana Marija Grbić 

Projekcija kratkog filma 

Every True Poet (Svaki pravi pesnik) 

režija: Jeffrey Young & Nejc Saje 

program vodi 

Bojan Savić Ostojić 

Tomaž Šalamun (1941-2014)

Danas je u Ljubljani, u 73. godini preminuo Tomaž Šalamun. 

TRAVA 


Hoću da budem tako ljubazan da postanem bog 
i da sam budem izgubljen i zaboravljen. 
Pišem rime jer sam kaktus. 
Čovek je čoveku vlažan, 
zato se ljubi u usta. 
Sam ne umem da skuvam ni kafu, 
i teško je živeti sa mnom. 
Maruška pati, Ana ne pati. 
Kad bi tigar bacao disk i sa 
njim se lenjo igrao i određivao mu visinu. 
Ali tigar nema ruke i ne ume, 
ne može to da čini, tigar ima zube i srce. 
Reke teku kroz mene i đubre me, 
i sve je trava, zelena trava. 
Kada sam tužan, ustanem 
i idem oko sveta. 
Nimalo nisam spreman za smrt, 
ali mogu bilo kada da je popijem, 
kao supu koju mi da njanja. 
Smrt mora da diše kao vodopad. 
Smrt mora da diše kao mama. 
Ništa gorko se ne vuče za mnom. 
Sada imam četiri godine. 
Četiri i po godine 
i sin sam onog koga volim. 
Ako bih bio stariji, on bi morao imati 
više od dvadeset dve godine. 
Ali ja želim da budem večito ovako mlad 
i lep i strašan kao danas, 
zato ću biti večito toliko star. 
Ja sam Rus, jer on je Rus. 
Cindy mi je donela kafu, jer sam tako 
skoncentrisan da sijam kroz celu kuću, 
u baštu, u park, među veverice, sa kojima će se 
igrati Ana kada bude došla brodom sa Maruškom. 
Živećemo i ja ću reći: 
Ain't no mamba snake in America. 

Arena (1973) 

iz Pesmi/Pesme, Narodna knjiga, 1974, 

preveo Dejan Poznanović

Tomaž Šalamun : P O K E R (Knjižuljak, 2014)

Nova Knjižuljkova biblioteka, Veliko delce, otvara se obnovljenim izdanjem prve knjige Tomaža Šalamuna, Poker, koja je originalno objavljena 1966, u samizdatu.
Na srpskohrvatski ju je preveo Josip Osti.

Poker ne samo da je odredio dalji put svog autora, budućeg najvećeg slovenskog pesnika, buduću pošast (right?), nego je svojim nonšalantnim iznalaženjem slepih puteva stvorio vodeće glasove poezije koja se piše na ovim prostorima: Maleša i Despotova, Kopicla i Makovića.

Poezija, kao i Ljubljana, postoji pre ili posle Pokera. Ali nikako mimo Pokera.

Njegova ikonoklastičnost je klasična.

Njegova efemernost epohalna.

Bojan Savić Ostojić

Č A J 


Čaj tačno zna 
zašto je samo čaj 
i ne mora da bude Katilina 
i opet javlja se ono davno 
kako sam sjedio 
u smeđem gabarden odijelu u Brugesu 
i jeo nešto slično lignjama 
a Sicco van Albada moj prijatelj 
sin crvenokose Jevrejke 
prijateljice mog oca 
kako mi neprestano prigovara 
vrati se 
vrati se na Beffroi 
jer sam tamo zaboravio svoj brodzak 
kad sam buljio u beginke 
kako dolaze 
labuđe potapljanje 
Memling Gruuthuus 
i u Christine 
kako objašnjava legendu o Svetoj Ursuli 
a onda reče Content 
belgijski ginekolog 
poznavao sam Marinija lično 
takva pacarela 
to nije nikakav konj 
tada mi je prvi put 
strašno zaškripala podloga 

Tomaž Šalamun 

P O K E R

preveo Josip Osti 

Udruženje građana Knjižuljak, 

Biblioteka Veliko delce, 

Beograd, 2014.

Više o autoru, kao i nekoliko odlomaka iz Pokera možete pročitati u tematu objavljenom u časopisu Agon (broj 23/ januar-mart 2013). 

Šalamun. Romanje za Maruško

imam konja. konj ima štiri noge. 
imam gramofon. na gramofonu spim. 
imam brata. moj brat je kipar. 
imam plašč. plašč imam da mi ni mraz. 
imam rastilno, rastilno imam zato da je v sobi zelenje. 
imam maruško. maruško imam ker jo ljubim. 
imam vžigalice. z vžigalicami si prižigam cigatere. 
imam telom. s telesom delam najlepše stvari kar jih počnem. 
imam destrukcijo. destrukcija mi povzroča kup težav. 
imam noč. noč mi pride skozi okno v sobo. 
imam veselje do avtomobilskih dirk. iz veselja 
                                      do avtomobilskih dirk dirkam 
                                      z avtomobili. 
imam denar. z denarjem si kupujem kruh. 
imam šest res dobrih pesmi. upam da jih bom napisal še več. 
imam sedemindvajset let. vsa ta leta so šla kot blisk. 
imam relativno precej poguma. s tem pogumom se borim proti človeški neumitnosti 
imam god sedmega marca. veselilo me bo če bo sedmega marca lep dan. 
imam majhno prijateljico bredico. zvečer ko jo dajo v posteljo reče šalamun in zaspi. 



имам коња. коњ има четири ноге. 
имам грамофон. на грамофону спавам. 
имам брата. мој брат је вајар. 
имам капут. капут имам да ми није хладно. 
имам биљку. биљку имам зато да у соби буде зеленило. 
имам марушку. марушку имам јер је волим. 
имам шибице. шибицама припаљујем цигарете. 
имам тело. телом радим оно најлепше што чиним. 
имам деструкцију. деструкција ми причињава много тешкоћа. 
имам ноћ. ноћ ми кроз прозор долази у собу. 
имам наклоност према аутомобилским тркама. из наклоности према аутомобилским тркама тркам се аутомобилима. 
имам новац. новцем купујем хлеб. 
имам шест заиста добрих песама. надам се да ћу их написати још више. 
имам двадесет седам година. све ове године су прошле као муња. 
имам релативно доста храбрости. том храброшћу се борим против људске глупости. 
имам имендан седмог марта. бићу радостан ако седмог марта буде леп дан. 
имам малу пријатељицу бредицу. увече када је ставе у кревет каже шаламун и заспи.
                                                       

Tomaž Šalamun 

Pesmi/Pesme: Romanje za Maruško

Narodna knjiga/ Naši vidici, 1975. 

preveo Dejan Poznanović

Tomaž Šalamun

Ovogodišnji dobitnik nagrade Zlatni venac Struških večeri poezije je slovenački pesnik Tomaž Šalamun.



***
Plave kugle u ustima-
srcu belog luka,
oduvan pepeo na ivici heksagrama –
godina.

Kad sneži,
zemlja urliče pod težinom bola i kiseonika.

Prašuma,
lokvanj lebdi nad dolinom.

Lutke od krpa,
majka kao njuška od gline.


***
U planini –
uz masnu pravu liniju na zidu hrama –
ruši se teret u kaskadu lave.

Srebrnom čiodom prikačen leptir,
senka tvojih krila je sada moj rudnik.

Sablje su za jake.
Konci su za čistu svilu.

Ja sam usta Knjige.


***
Na meži sita je buba,
na njoj kap piva.
Na drugom spratu živi devojčica sa žutim očima.


Tomaž Šalamun (1941)
sa slovenačkog preveo Dejan Poznanović

Tomaž Šalamun

Након неког времена у Америци почео сам мислити на свом лошем енглеском, то је била некаква културална схизофренија у мојој глави. Отишао сам по савјет к Чеславу Милошу, који је предавао на Берклију и није био познат у Америци као пјесник. Изненадио се што уопће знам да је пјесник. Питао сам га што да радим, а он ми је рекао: »Младићу, престар си да би промијенио језик. Осим тога, Тито није Стаљин, стога - врати се назад«.

из интервјуа Вјеснику, преузето са "Дневног гласника"

Писма

I

Љубави, што се
вртиш као геометрија,
где си? Да стварно верујем у
себе, као што кажеш да верујеш
ти, рало с надничарима, прсту с
обручима, земљо с
кишом? Нисам сасвим
потпун, ни животиње нису, које се
паре,
змај са змајем, овца с овцом, светло са
сенком. А шта су ти коначно
узимали ова моја езотерична метода и преводилачка
сласт ? Нисам ли ти све
враћао? Одбацила си ме, јер си
површан и нестрпљив
читалац. И зато што сам говорио да сам
бог, а ти си веровала. Мислила си да је
окрутност оно што је било
ватра, вода, ваздух. Је ли ти нешто
боље сад кад си наслоњена на
друго раме? Друге, много
трошније облике! него што сам ти био
ја?

II

Fuck you, man! Зар стварно не схваташ да си ми
отишао? А кад си ми
стварно отишао, здробио си се као каква
одвратна пластична играчка. Каква
страшна досада та твоја вечна
тема! Ти ништавни системићи
фарбања и узурпирања живих
људи! Свака жена би полудела.
Као најпрождрљивија жаба пио си ми
ваздух. Нађи себи какву Веронику или
Магдалену, ако сад - прекасно -
установљаваш да су твоје завере с
апостолима премало природне. Природа,
човече! Дакако да сам ти веровала. Само ко
није, пре него што те прозре. Али полако ћеш
установити или си већ - да је и за
историју кич што изиграваш, не само за
жену. Да. Сад ми је боље, кад сам
наслоњена на друго раме.
Лепо ми је. А то о трошности!
Жао ми је због тебе. Престани с тим смешним
бледим
лицем, »патњом«, за коју уопште ниси
надарен. Те црне рупе, које себи сам
подмећеш, нису никаква
љубав или одговорност према деци, него
баш таква шарена лажа, као »твоја
Марушка«, које никад није било. И још и
то објави, кад си већ све друго:
ниси више у игри.

III

Седим на столици.
Као какав мртви свештеник коме су
испили крв.
Цвату, цвату
бадеми.
Сви идемо кући.
Облак је зрак.
Изблиза видиш да се не
да помиловати.
Пароброди чекају да их
истоваре испред луке.
Јуче је била киша.
Данас сунце блиста.
Цвату, цвату
бадеми.

Томаж Шаламун (1941)
из збирке Маске, Књижевна заједница Новог Сада, 1987.
превод са словеначког: Јосип Ости