субота, 2. октобар 2010.
Arkadij Dragomoščenko
Noć i dan
Zar je iko znao da između noći i dana nema ničega?
Tamo, gde su nesamerivo visoke nepotrebne topole
i gde je previše piramidalne prašine – tako je usijano laka
na, gotovo, putevima.
Na, maltene, skretanjima, staza pod nebom. Onim
pod kojim u 5 ujutru ametistov golub je
poput lončarskog otvora ptica. U odsustvu ičega.
Gde je rosa do kolena erebu. I dotok vazduha uvis je stvaran,
i otac bi tad govorio: dobro, idemo, i neka te ne buni
ni komšijski pogled, ni ono što ćeš videti. Videli smo štošta,
on je sve to znao, a ja sam znao da ću se tome vratiti posle –
strah, mucanje, a dalje opisivanje.
Niko ne zna tačno gde sebe započinje gotovo ništa.
Jer nema potrebe čak ni da misli o ,,sebi".
I zatim: da bi videli da ,,o sebi" niko nije video iza
zatim razlike proleća – tamna duga vena,
onda posle lebdenja, kada sam samo sa tobom. Između noći i dana
okreni se ka, maltene, topolama, krivudanju
suve trepavice. Ne oteži u belom prahu, gotovo utehe, napola,
maltene, skladnosti, zato što okret glave nije vredan toga
što je – između noći i dana. Ali mi i jesmo ono
što ne znači ništa. Već smo ono što smo bili, u čemu kao
u strujnom potkrilju prašine, nestajemo ukoso.
2006. godina
Arkadij Dragomoščenko (1946)
sa ruskog prevela Mirjana Petrović
iz časopisa Povelja, 2/2010
субота, 25. септембар 2010.
Agon u Parobrodu, 28. septembra u 19 h
U saradnji sa Trećim trgom, Agon će predstaviti svoj novi broj u utorak, 28. septembra, u Kulturnom centru "Parobrod" (ugao Kapetan-Mišine i Jevremove), s početkom u 19 h.
Govore Vladimir Stojnić, Bojan Savić Ostojić i Marko Stojkić, koji će čitati stihove. Program vodi Dejan Matić.
понедељак, 20. септембар 2010.
Бојан Савић Остојић: Тропуће
цедило
капи су оно што је стварно
никако вода
капи што притичу са небеса
са чела, покрај пета
али ја њима жеђ утолити нећу
прво ћу да бацим своју пластичну чинију
па ћу обесно да пљунем, да смутим површину
а онда ћу, свечан и горд, да оперем руке
са обале дозива
присан глас
зидова. на себе подсећа.
о острвске хриди одбивши
се, до уха, до пучине, допре
само: номаде –
номаде – номаде; јека,
испрва одсечна, потом
јењава, прераста у шапат, шум
незнатан, који се не да пречути.
падам у сан, лабаво свеску стежући, оловка, неупотребљена, незаклопљива, насумице клизи по сумњивим обрисима; генерализује: спаја линије које, по њој, конвергирају; дивергентне удаљава; док је, мноме, мојим посредством, у мом одсуству, ретушира, реконструише, слика ми магловито лебди пред оком, прсти малаксавају; оловка се откотрља обично на лево, листови разлете на десно, уснићу је, последње је што знам, али сутрадан, затећи ћу све до јуче пажљиво неговане обрисе: прежврљане, непоправљиво унакажене;
Бојан Савић Остојић
Тропуће (Друштво Источник, 2010)
стр 8, 45, 64.
недеља, 12. септембар 2010.
agon broj 09
Agon broj 09 je postavljen na adresu http://www.agoncasopis.com/index.html
U rubrici poezija objavljujemo pesme Marka Stojkića, Vanje Jambrović, Nike Dušanova, Vitomira Jovanovića i Miodraga Danilovića. Poezija pesnika i prevodioca Marka Stojkića je poezija velike erudicije saopštena istančanim lirskim glasom. U ovim pesmama lirsko ja kadrira stvarnost koja je dvostruko omeđena, sa jedne strane realijama i banalnostima svakodnevnog, a sa druge strane kulturom, naukom, filmom, muzikom i literaturom. U ovakvo ocrtanom pesničkom prostoru suptilno se mešaju i ravnopravno egzistiraju činjenice stvarnosti i činjenice kulture. Poezija zagrebačke pesnikinje Vanje Jambrović je poezija narativnog izraza, smeštena između erosa i tanatosa, unutar košmarnih gradskih prizora i tihih stanova sa iskazanim autopoetičkim i poetičkim impulsima. Junakinja ovih pesama pronalazi unutar poznatog okruženja nove i drugačije perspektive koje joj (ne)donose novu vrstu saznanja i uvida. Pesnik novih literarnih praksi Nika Dušanov u svojim pesmama izgrađuje najčešće ironijski stav i nudi nam poetiku precizno i promišljeno osvešćenog angažmana koja ne ostaje imuna na društvene okolnosti koje nas okružuju. Sličnu ironijsku distancu zauzima i pesnik Vitomir Jovanović čiji narativni izraz unutar svakodnevice koju opisuje pokušava da osmisli sadašnji trenutak često gledajući u prošlost u potrazi za boljim osloncem. Za razliku od njega Miodrag Danilović piše poeziju svedenog izraza u čijim se slikama mešaju mitološko i savremeno, svakodnevno i večno, obično i uzvišeno, stvarajući utisak bezvremenosti.
Tematska rubrika o poeziji, koju je priredio Vladimir Stojnić, ovaj put je posvećena postmodernoj američkoj poeziji. Ovom rubrikom smo želeli da našim čitaocima predstavimo jednu od najznačajnijih antologija američke poezije, koju je priredio Pol Huver – Postmodern American poetry – a izdao Norton. Odluka priređivača je bila da se ova antologija predstavi prevodima odabranih poetičkih eseja objavljenih u njoj, kojima se promišljaju različita pitanja i problemi moderne književnosti i poetskog izraza. Kroz devet jezički i tematski raznovrsnih tekstova predstavljamo veliki raspon poetika od bit-pokreta do jezičke poezije, kroz tekstove Roberta Dankana, Deniz Levertov, Frenka O’Hare, Alena Ginzberga, Roberta Krilija, Amiri Barake, Lin Hedžinian, Brusa Endrjuza i Viktora Hernandeza Kruza. U uvodnom tekstu temata, priređivač Vladimir Stojnić predstavlja ovaj izbor eseja i njihove autore i autorke. U istom tekstu priređivač, takođe, preispituje i promišlja značenje pojma postmoderno u poeziji, kontekstualizuje ovu Huverovu antologiju, ali i daje njenu ocenu, sa osvrtom kako na vrline, tako i na nedostatke ove antologije. Redakcija se ovom prilikom zahvaljuje prevoditeljkama koje su, uz priređivača, prevodile ove tekstove, a naročito Ivani Maksić.
Jelena Milinković
Deveti broj časopisa Agon prvi put svojim čitaocima u tematski zaokruženoj rubrici prevedena poezija predstavlja isključivo savremenu nemačku pesničku scenu, i to kroz pesme V. G. Zebalda (u prevodu Nikole Todorovića), Gerharda Falknera, Brigite Fuks i Kerstin Henzel (u prevodu Marka Stojkića). Poezija značajnog savremenog nemačkog pesnika i prozaiste V. G. Zebalda obeležena traumama dvadesetog veka preispituje mogućnost života „nakon istorije“ i stišanim lirskim glasom koji oseća i naslućuje svet oko sebe pokušava da ga imenuje neretko koristeći oksimoronske formulacije kojima nagoveštava ili apsurdnost sveta ili nemogućnost njegovog razumevanja. Ova poezija čiji su prizori smešteni u međuprostor i međuvreme obeležena je anksioznošću lirskog glasa i osluškivanjem uvek prisutne nedefinisane metafizičke pretnje. Gerhard Falkner svojim pesmama preispituje mogućnosti jezika i tako stvara jezičku poeziju vrlo razlomljenog i nekongruirajućeg izraza kojom, upravo uz pomoć promišljanja prirode jezika, unutar opšteg pokušava da osmisli i skicira sopstveni identitet. Sa druge strane, pesnikinja Brigite Fuks piše poeziju relativno jednostavnog jezičkog izraza u kojoj zainteresovani, ali objektivni posmatrač/ica popisuje okruženje koje opaža često dajući samo skicu prizora ili nagoveštaj atmosfere mitološke večnosti koja se ukršta sa običnim i svakodnevnim, dajući sliku specifičnog unutrašnjeg sveta. Poezija upitanosti pesnikinje Kerstin Henzel obeležena je nelagodom lirskog subjekta koji smešta svoj ženski identitet u već zadati, postojeći poredak.
U rubrici poezija objavljujemo pesme Marka Stojkića, Vanje Jambrović, Nike Dušanova, Vitomira Jovanovića i Miodraga Danilovića. Poezija pesnika i prevodioca Marka Stojkića je poezija velike erudicije saopštena istančanim lirskim glasom. U ovim pesmama lirsko ja kadrira stvarnost koja je dvostruko omeđena, sa jedne strane realijama i banalnostima svakodnevnog, a sa druge strane kulturom, naukom, filmom, muzikom i literaturom. U ovakvo ocrtanom pesničkom prostoru suptilno se mešaju i ravnopravno egzistiraju činjenice stvarnosti i činjenice kulture. Poezija zagrebačke pesnikinje Vanje Jambrović je poezija narativnog izraza, smeštena između erosa i tanatosa, unutar košmarnih gradskih prizora i tihih stanova sa iskazanim autopoetičkim i poetičkim impulsima. Junakinja ovih pesama pronalazi unutar poznatog okruženja nove i drugačije perspektive koje joj (ne)donose novu vrstu saznanja i uvida. Pesnik novih literarnih praksi Nika Dušanov u svojim pesmama izgrađuje najčešće ironijski stav i nudi nam poetiku precizno i promišljeno osvešćenog angažmana koja ne ostaje imuna na društvene okolnosti koje nas okružuju. Sličnu ironijsku distancu zauzima i pesnik Vitomir Jovanović čiji narativni izraz unutar svakodnevice koju opisuje pokušava da osmisli sadašnji trenutak često gledajući u prošlost u potrazi za boljim osloncem. Za razliku od njega Miodrag Danilović piše poeziju svedenog izraza u čijim se slikama mešaju mitološko i savremeno, svakodnevno i večno, obično i uzvišeno, stvarajući utisak bezvremenosti.
Tematska rubrika o poeziji, koju je priredio Vladimir Stojnić, ovaj put je posvećena postmodernoj američkoj poeziji. Ovom rubrikom smo želeli da našim čitaocima predstavimo jednu od najznačajnijih antologija američke poezije, koju je priredio Pol Huver – Postmodern American poetry – a izdao Norton. Odluka priređivača je bila da se ova antologija predstavi prevodima odabranih poetičkih eseja objavljenih u njoj, kojima se promišljaju različita pitanja i problemi moderne književnosti i poetskog izraza. Kroz devet jezički i tematski raznovrsnih tekstova predstavljamo veliki raspon poetika od bit-pokreta do jezičke poezije, kroz tekstove Roberta Dankana, Deniz Levertov, Frenka O’Hare, Alena Ginzberga, Roberta Krilija, Amiri Barake, Lin Hedžinian, Brusa Endrjuza i Viktora Hernandeza Kruza. U uvodnom tekstu temata, priređivač Vladimir Stojnić predstavlja ovaj izbor eseja i njihove autore i autorke. U istom tekstu priređivač, takođe, preispituje i promišlja značenje pojma postmoderno u poeziji, kontekstualizuje ovu Huverovu antologiju, ali i daje njenu ocenu, sa osvrtom kako na vrline, tako i na nedostatke ove antologije. Redakcija se ovom prilikom zahvaljuje prevoditeljkama koje su, uz priređivača, prevodile ove tekstove, a naročito Ivani Maksić.
Jelena Milinković
Пријавите се на:
Постови (Atom)