Raymond Carver

Paučina

Pre nekoliko minuta, zakoračio sam na trem
kuće. Odatle sam mogao da vidim i čujem vodu
i sve što mi se dešavalo tokom svih ovih godina.
Bilo je vruće i mirno. Plima se povukla.
Ptice nisu pevale. Dok sam se naginjao na ogradu
paučina mi je dodirnula čelo.
Zapetljala mi se u kosu. Niko me ne može kriviti da sam se okrenuo
i ušao unutra. Nije bilo vetra. More
beše smrtno mirno. Okačio sam paučinu po abažuru lampe.
Tu sam je gledao kako povremeno podrhtava kada je moj
dah dodirne. Fino tkanje. Zamršeno.
Uskoro, pre nego što bilo ko shvati,
neće me biti ovde.

Rejmond Karver (1938-1988)
sa engleskog preveo Vladimir Stojnić

Nikola Živanović

Za Šampolionovim stolom

Treba poraditi na rukopisu, još se vide
Na ovom znaku kosine francuskog alfabeta,
Moraće da mu se vrati uspravnost piramide,
Sastavi crta sa crtom, ruka ne sme da šeta.

Važno je da se nađe pravi oblik i mera
Nije to jezik varvarski, već jezik faraona,
I ne pišu se imena Žana, Žaka i Pjera,
već Ramzesa, Tutmesa, Amona i Atona.

Nikola Živanović (1978)
(preuzeto sa astapovo.blogspot.com)

Tomaž Šalamun

Ovogodišnji dobitnik nagrade Zlatni venac Struških večeri poezije je slovenački pesnik Tomaž Šalamun.



***
Plave kugle u ustima-
srcu belog luka,
oduvan pepeo na ivici heksagrama –
godina.

Kad sneži,
zemlja urliče pod težinom bola i kiseonika.

Prašuma,
lokvanj lebdi nad dolinom.

Lutke od krpa,
majka kao njuška od gline.


***
U planini –
uz masnu pravu liniju na zidu hrama –
ruši se teret u kaskadu lave.

Srebrnom čiodom prikačen leptir,
senka tvojih krila je sada moj rudnik.

Sablje su za jake.
Konci su za čistu svilu.

Ja sam usta Knjige.


***
Na meži sita je buba,
na njoj kap piva.
Na drugom spratu živi devojčica sa žutim očima.


Tomaž Šalamun (1941)
sa slovenačkog preveo Dejan Poznanović

Cécile Guivarch/ BSO

Поводом белосветског дана поезије, доносим песму Сесил Гиварш, песникиње из Нанта, која води занимљив сајт посвећен савременој светској поезији (terreaciel.free.fr), у преводу на српски; и једну своју, из рукописа, преведену на француски, уз помоћ гђе Гиварш.

A gauche on regarde la mer dedans on suit le mouvement ça va, ça vient.

Лево мотри се море унутра покрет прати се оде, врати се.

Cécile Guivarch (1976)

Terre à ciels, Dessert de Lune, Bruxelles, 2006,

traduction : Bojan Savić Ostojić

захладни. пожелим да се огрнем зидовима познатим, „мојим“. подесим курс к њима: увек дуне добар, топао ветар. зидове с мене одува.

commence le froid. l’envie me saisit de me vêtir de « mes » murs familiers. je mets le cap vers eux: chaque fois un bon vent, chaud s'élève. me les enlève.

Бојан Савић Остојић

из рукописа Дому на копну домом што плута

превод: аутор и Сесил Гиварш

Maja Solar

BI-LUTKA


usta napunjena spanaćem
upitnicima, dvotačkama, plusevima,
krvava memorija jutra
uflekane pidžame tragovi ciklusa
tragovi tragovi tragovi polovi su tragovi

‘pol’ je idealna konstrukcija koja se s vremenom prisilno materijalizuje

dekor zašrafljenih reči na nabreklim ekranima
zujavo gluho //▼\\ break dance kostimirano
kao kad se probudim pa se pitam koji ću pol danas obući
kako ću se odazivati
odaliska odaziva
ja sam odaliska

metonimijske usne
su odnos prema stvarima
u paviljonu poezije

ćerka napunjena vatom
golim rečima
sa veštačkim trepavicama
koje fino žmirkaju i svađaju se sa nesanicom

ja sam ćerka napunjena spanaćem,
upitnicima, dvotačkama, plusevima

kočije furune kutije tableta
zabeleženi glasovi u prašini
glasovi glasovi glasovi polovi su glasovi


BI-LUTKA JE LUTKA KOJOJ JE BIPOLARNOST NAMETNUTA. ONA JE ZAPRAVO PLURI-LUTKA, ALI METAFIZIKA JE STAVLJA U ENZIMSKU IGRU GDE SE MOŽE UPISIVATI SAMO U SUPROTNOSTIMA. METAFIZIKA JE SLEPA METAFIZIKA. POTREBNA JE JEDNA NOVA POET-FIZIKA, ZA SVE LUTKE KOJE BI DA DRKAJU KURAC I VOLE MUŽJAKE. I ZA ISTE TE LUTKE KOJE IMAJU SISE I STAVLJAJU KARMIN. A I ZA ONE LUTKE KOJE VOLE ŽENE I KOJE IMAJU MENSTRUACIJU I NEŽNE SU. I NE VOLE DA BUDU MUŠKARAČE.


pluća napunjena psovkama
muškim i srednjim
književnim festivalima književnim nagradama
smrznuta pesma noći
zalepila se za mirijade usana
na mom telu

ja sam lutka
sa prekomernim usnama
skorena izlučevina

zalepljena za svaki gramatički rod

Prilog: Nikola Živanović

Aleš Šteger

CIPELE

Paze,

Da se put meko utiskuje u tebe.

Šuštavi vesnici između tebe

I sveta tragova koji se međusobno brišu.

Od kože i šavova.

A tvoji su sašiveni od reči kože i šavova.

Čuvaj ih.

Možeš biti go i bez ičega, ali,

Sa cipelama na nogama nikad nećeš biti siromašan.

Zato, neka nikada ne ostanu skrivene,

Ćušnute pod krevet,

Odbačene u orman, zaboravljene na tavanu.

Spavaj s njima.

Kupaj se u cipelama.

Vodi ljubav obuven.

Neka te uvek upozoravaju

Da si ovde samo u kratkoj poseti.

I da ćeš uskoro morati dalje.

Ne izuvaj ih nikada.

Kada ih budeš, putovanju će doći kraj.

Pokopaće te kao ciganina,

Bosog i bez imena.

ALEŠ ŠTEGER (1973)

preuzeto iz Sarajevskih svezaka

prevod sa slovenačkog: Ana Ristović

Jorge de Sena - Em Creta com o Minotauro

U okviru manifestacije Printemps des Poètes, koja se održava u celoj Francuskoj tokom meseca marta, u CUM-u (Centre Universitaire Méditerranéen) u Nici održana je prezentacija savremene portugalske poezije, koju je vodio pesnik i prevodilac Patrik Kilije (Patrick Quillier). Bilo je, naravno, reči o nezaobilaznom Pesoi, ali i o mlađim, i znatno drukčijim tendencijama lusitanijske lirike, pogotovo pod Salazarovim režimom. Jedan od takvih glasova je i Žorže de Sena, koji je zbog svog otvorenog protivljenja diktatoru bio prognan u Brazil, da bi kasnije prešao u Santa Barbaru, Kalifornija, gde će i umreti 1978.
U nedostatku pisanog originala, donosim svoj prevod njegove poeme Na Kritu sa Minotaurom, a na ovom linku možete poslušati pesmu na portugalskom i francuskom, koju čita prof. Kilije.


Na Kritu sa Minotaurom

1.

Rođen u Portugalu, od roditelja Portugalaca,
otac Brazilaca u Brazilu, možda ću postati i Amerikanac kad budem živeo tamo.
Skupljaću nacionalnosti kao što se presvlače košulje,
oblačiću ih, odbacivati, uz dužno poštovanje
prema odeći koja se nosi, a koja nas je islužila.
Ja sam sam sebi domovina. Domovina
u kojoj pišem jezik je u kom sam se, sticajem generacija,
rodio. A snagu da radim i živim daje mi
gnev prema ovom neljudskom svetu
jer u drugi svet ne verujem, jer sve što želim je
da postane drukčiji nego što jeste. Ali, ako jednog dana zaboravim sve,
nadam se da ću moći da ostarim
pijući kafu na Kritu
sa Minotaurom,
pod budnim okom bestidnih bogova.

2.

Minotaur će me razumeti.
On ima rogove, kao i svi mudraci i neprijatelji života.
On je pola čovek, pola bik, kao i svi ljudi.
Silovao je i proždirao device, kao i sve zveri.
Sin Pasifaje, bio je brat jednog Rasinovog stiha,
koji je onaj kreten Valeri nazvao jednim od najlepših stihova „jezika“.
Bio je i Arijadnin brat, okovali su ga u lavirintu u kom je i skončao.
Tezej, junačina, kao i svi grčki junaci, kurvin sin
smejao mu se u brk, njegov cenjeni brk.
Minotaur će me razumeti, popiće kafu sa mnom dok se
sunce bude spokojno spuštalo u more, dok se senke,
pune nimfi i dokonih efeba
budu nežno rastvarale u našim šoljama,
poput šećera koji ćemo mešati prstom prljavim
od traganja za poreklom života.

3.

Tu hoću da dospem nakon što razbacam
život na četiri strane sveta, rasut u paramparčad, kako reče
jedan ubogi siromah koga Minotaur nije čitao, zato što,
kao i sav svet, ne zna portugalski.
A ja pak ne znam grčki, iz pouzdanog izvora.
Pričaćemo na volapiku, pošto ga
nijedan od nas ne govori. Minotaur
nije govorio grčki, nije bio Grk, živeo je pre Grčke,
pre svih tih učenih sranja u kojima smo ogrezli vekovima,
koja su israli naši robovi, koje ćemo srati mi sami, kad budemo
robovi drugih. Uz kafu,
pričaćemo jedan drugom šta nas muči.

4.

Rasprodaju nas i kupuju zajedno sa domovinama, pošto
nema domovina koje se mogu prodati toliko skupo da bismo se postideli
što im pripadamo. Ni Minotaur ni ja
nećemo nikakvu domovinu. Samo kafu,
aromatičnu, jaku, ne arapsku, ni brazilsku,
ni iz Fedekama ni iz Angole, niotkud. Već kafu
koju ću, sinovski nežno,
gledati kako curi sa njegove bikovske brade
na njegova kolena čoveka koji ne zna
da li je od oca ili majke nasledio
zavijene rogove koji krase
njegovo plemenito čelo, starije od Atine, i ko zna,
od Palestine i drugih turističkih,
izrazito patriotskih mesta.

5.

Na Kritu, sa Minotaurom,
bez stihova, bez života,
bez domovine i duha,
bez ičega i ikoga,
osim svog prljavog prsta,
spokojno popiću kafu.

Žorže de Sena (1919-1978)

Prevod sa francuskog: Bojan Savić Ostojić
Prevod na francuski: Michelle Giudicelli (objavljeno u: Anthologie de la poésie portugaise contemporaine ; Gallimard, 2003, p. 45-47)