Nedavno je u ediciji Najbolja, u izdanju Udruženja književnika i književnih prevodilaca Pančeva, objavljena knjiga pesama Bojana Savića Ostojića, Stereorama. Jurodivi blog donosi čitaocima jednu pesmu-scenu iz ovog specifičnog "poetskog scenarijuma" u 33 epizode.
izvan
ovih zidova oslikanih na betonu nema ničega,
kadrirani
prozori, nedvokrilni, zamagljeni vitražima,
nedvojbeno odaju samo odraz,
odbojan.
rukohvat,
i kad može da se dohvati, samo je reljefna,
stilizovana
arabeska na muralu,
izrezbarena
ne da izlaz pruži, nego da ga dočara,
u
odsustvu prostora izvan zidova koji mami na
domišljanje.
svakoj
praznini mora se dodeliti oblik, možda s
početka proizvoljan;
ali
nepromenljiv, u betonu:
kad
se prizemi nezamislivo, prozori pod nadzorom
mogu
i otvoreni da ostanu: ko bi uopšte pohrlio
kroz njih?
(ko bi uopšte zatvarao oči da ga zamisli?)
čemu
i da hrli: kad su svodovi oslikani onim što je
nedostupno, i okom jedva
dokučivo,
za
korak predaleko, a kamoli za odlazak, premošćenje,
izgradnju nadvožnjaka, obilaznice;
izvan
montiranih svodova,
pod reflektorima,
iza kupole
nema
pozadine, nema ničega.
da
barem ima nekoga.
Bojan Savić Ostojić (1983)
iz knjige Stereorama (UKKPP, Pančevo, 2013)
2 коментара:
Radujem se!
Dušan G.
Bravo, Boki! Sad tek vidim.
Постави коментар