уторак, 24. децембар 2019.
понедељак, 23. децембар 2019.
Sidro jezika i drugi ideološki zahvati — Razgovor o Prskalici (19. decembar 2019)
Foto: Adrijana Vidić
Poslušajte na ovom linku razgovor o Prskalici, knjizi pesama Bojana Savića Ostojića, održan 19. decembra u beogradskom klubu Ljubimac, a u kojem su učestvovali (po sledu pojavljivanja):
Marjan Čakarević
autor
Bojan Marković
Miroljub Stojanović
Tomislav Brlek
Slađana Šimrak
Dejan Ilić
Viktor Radonjić
Viktor Radonjić
Milica Špadijer
Antej Jelenić
петак, 6. децембар 2019.
PRSKALICA u beogradskom Ljubimcu — 19. decembra 2019.
četvrtak, 19. decembar 2019, 19 časova
Ljubimac, Cetinjska 15
Predstavljanje knjige poezije PRSKALICA
Bojana Savića Ostojića
(Dom kulture Studentski grad, 2019)
—
Govore
Marjan Čakarević
Miroljub Stojanović
Bojan Marković
autor
nekoliko pročitanih pesama
петак, 18. октобар 2019.
Bojan Savić Ostojić : PRSKALICA ― Dom kulture Studentski grad, 2019.
Prolazio sam pored oaza
Sve su oaze bile bivše
Sve su oaze bile bivše
Strašno
sam osećao stid
Ali
nimalo krivicu i strah
Bio
sam toliko ponosan
Da
sam mogao samo da sednem
Nisam
više mogao da se nosim
Bio
sam teran Buktao sam
Odlagao
sam... ne znam šta
Odlagao
da progovorim sada
Odlagao
sam da otklonim senku
Hlad
sa svake reči koja se ispisuje
Ono
što sam gledao zaklanjao sam
Bio
sam trom Ponižen Na ivici plača
Bio
sam telo Mešina
Seo
sam u park u kom se skupljaju pederi
Okrenuo
sam leđa glavnom korzou
Osetio
sam tačno kako bi bolelo Kako bi jako
bolelo
Kako
bi plač u koji briznem mogao da me zadovolji
Seksualno
zadovolji
Kako
bih i stid mogao u nešto da pretvorim
Nešto
što bi stalo na noge Imalo lice
Više
nisam bio nepodsticajno strog
Bio
sam lagan Bez kostiju Opasno ispušten
Ulazio
sam u nozdrve Kroz skrame
Bio
sam nepoetičan i vetrovit
Izazivao
sam ljude na smeh u nevreme Usred
poljupca
Presretao
sam svojim nemanjem Neprekidno a ne
navaljujući
Niko
nije mogao nizašta da me uhvati
A
ja sam mogao samo da budem u njima
Tesnima
Da
ih ispunjavam Pumpam i izlazim kroz
njih Isti
Nisu
mi smetali
Nisu
me ničim izmenili
Nisam
mogao biti prisvojen
Ali
popišan Ispušen Izmožden ― to da
Izranavljen
i oslobođen sam cirkulisao
Neobnavljan
Bio
sam sve Nikome nisam hteo ništa
Samo
da mogu da prožimam
Samo
da se što kasnije vratim u telo koje me mlohavo čeka na klupi Zevajući
Slušajući
zvona Deonica
Odisao
sam duboko Još neubeđeno Jednokratno
Trom Nesalomiv
Trom Nesalomiv
(iz poeme Deonica)
Za personu knjige Prskalica
relevantno je samo ono što je viđeno i izrečeno peripatetički, paušalno,
neodgovorno i bez ikakvih obzira. Ona verbalno, pasivno-agresivno, prska
sentence („prskalice“) predefinisanog morala koji se javlja kao
kontrapunktirana svest i kao telesna reakcija na dominantnu kulturu laži, onu
kulturu koja prononsira značaj pseudomoralne maske na svečanosti društvenih
reakcionarnih odnosa. Unutar tako oslobođenog govora pesme, pojedini stihovi
postoje kao fragmentarna sečiva, precizna u svom sečenju radi izazivanja užitka
i bola.
Sklonost lirskog glasa ove knjige jeste da ideologizovano mesto upotrebi
kao lirski potentno i da ga sablažnjivo iznese na videlo ophodeći se prema
njemu blagonaklono, tetošeći ga. Tek britkim jezikom prskanja iznutrena
saopštena stvar izmiče ideološkim zamkama koje nisu nevine, kao ni mi,
ideološki uslovljeni i uvaženi aparati govorenja umesto mišljenja. Upravo time,
slobodno govorenje postaje mišljenje u pravom smislu, a unutar njega je posebno
izazovna tema emotivnosti koja je duboko uslovljena simbolističkim i
kapitalističkim pre-govorima među
ljudima.
Prskalica provocira i čitaoca da postane njena persona,
odnosno, da poput nje počne prema stvarima, ljudima i sebi da se odnosi neposredno
i bez cenzure. Još sigurnije od prethodnih knjiga Bojana Savića Ostojića,
poezija ove knjige će ukazati da društvena sigurna
koža krije mlečne kosti ideologizovanog
mišljenja i ponašanja.
(Bojan Marković, iz recenzije)
Nova knjiga poezije Bojana Savića Ostojića, PRSKALICA, biće predstavljena na beogradskom Sajmu knjiga u sredu, 23. oktobra (Sala "Vasko Popa", 19 časova). Na predstavljanju će govoriti Bojan Marković i autor. Program moderira Tamara Mitrović, urednica književnog programa u Domu kulture Studentski grad.
Bojan Savić Ostojić
PRSKALICA
izdavač: Dom kulture Studentski grad, oktobar 2019https://www.dksg.rs
edicija SVOJA STRUJA
PRSKALICA
izdavač: Dom kulture Studentski grad, oktobar 2019https://www.dksg.rs
edicija SVOJA STRUJA
четвртак, 3. октобар 2019.
четвртак, 23. мај 2019.
Beogradska promocija NEMA OAZE: Parobrod, 3. jun 2019
Roman Bojana Savića Ostojića Nema oaze (Besna kobila, Beograd, 2019) biće predstavljen u ponedeljak, 3. juna 2019, u kulturnom centru Parobrod (Kapetan Mišina 6a) od 19 časova.
O knjizi će razgovarati književne kritičarke Jasmina Vrbavac i Jelena Nidžović, urednik Goran Lakićević i autor. Razgovor vodi Katarina Lazić.
Bojan Savić Ostojić: Nema oaze: luftroman —
Izdavač: Besna kobila (edicija Posebna izdanja, 120 strana) —
Urednik: Goran Lakićević —
Na naslovnoj strani: Nina Todorović: Life's a Glitch (Graz Revisited 2018), kadar
петак, 17. мај 2019.
Tolnai Otto
nabijaju ćerpič
nabijaju ćerpič
ja ne mogu da ga nabijam
ti možeš da prodaješ kifle puterice posle mise
a peter varju mi je rekao jednom
briši odavde drakulo
puna je vangla kosurdače
timari me strina anđelija zlo je
gospodin pehan kaže
umalo me nije kupio franjo josif
ali neki bečki fabrikant bio je brži
kupio me sakslener
ja sam namazan mokraćom a ne slika
ne ona slika koju je franjo josif zamalo
a hitri bečki fabrikant sakslener zapravo kupio
mene maže
mene maže i slika je gotova
ovde su se svi prestravili ali sakslener
i franjo josif nisu se uplašili
fabrikant i car ničega se ne plaše
gospodin pehan je rekao da će možda
franjo josif doputovati u vrbas
i da će me povesti u išl
ako već nije mogao da se domogne slike
odneće original
odvešće me tamo gde prave najbolje krofne
i na smenu mogu da nabijam ćerpič pa kitu
zlo je
veliko je zlo vračaro
peter varju se još uvek igra trule kobile
mada je već navršio pedesetu
trta mrda viče
tebi već ne priliči da se igraš trule kobile
kaže strina anđelija
imaš 37 godina
a varju ima pedeset i stalno me tužaka strini anđeliji
ima apašku košulju
njemu je dozvoljeno
on je kao mali seo u žbice bicikla
nabijaju ćerpič
timari me strina anđelija zlo je
veliko je zlo
nabijaju ćerpič
ja ne mogu da ga nabijam
ti možeš da prodaješ kifle puterice posle mise
a peter varju mi je rekao jednom
briši odavde drakulo
puna je vangla kosurdače
timari me strina anđelija zlo je
gospodin pehan kaže
umalo me nije kupio franjo josif
ali neki bečki fabrikant bio je brži
kupio me sakslener
ja sam namazan mokraćom a ne slika
ne ona slika koju je franjo josif zamalo
a hitri bečki fabrikant sakslener zapravo kupio
mene maže
mene maže i slika je gotova
ovde su se svi prestravili ali sakslener
i franjo josif nisu se uplašili
fabrikant i car ničega se ne plaše
gospodin pehan je rekao da će možda
franjo josif doputovati u vrbas
i da će me povesti u išl
ako već nije mogao da se domogne slike
odneće original
odvešće me tamo gde prave najbolje krofne
i na smenu mogu da nabijam ćerpič pa kitu
zlo je
veliko je zlo vračaro
peter varju se još uvek igra trule kobile
mada je već navršio pedesetu
trta mrda viče
tebi već ne priliči da se igraš trule kobile
kaže strina anđelija
imaš 37 godina
a varju ima pedeset i stalno me tužaka strini anđeliji
ima apašku košulju
njemu je dozvoljeno
on je kao mali seo u žbice bicikla
nabijaju ćerpič
timari me strina anđelija zlo je
veliko je zlo
Studije o karfiolu (Zavod za kulturu Vojvodine, 2014)
preveo Arpad Vicko
петак, 12. април 2019.
Bojan Savić Ostojić — NEMA OAZE: luftroman (Besna kobila, 2019)
U izdanju Besne kobile upravo je objavljen roman Bojana Savića Ostojića, NEMA OAZE.
„Svi su prolaznici zaokupljali moju pažnju baš zato što su prolazili. Svako je, najpre svojim hodom pa govorom a tek na kraju i licem, istiskivao i zaklanjao sve oko sebe, prinoseći svoje crte, nametljivo i bezobzirno. U trenutku prolaska svako je bio jedinstven. Nestalo je sve što je moglo da bude predvidivo. Izgubila se ideja ponavljanja, pa i samo vreme: sve se svelo na neponovljiv trenutak pojavljivanja i nestajanja jednog koraka. Trebalo ga je uhvatiti.“
odlomak
„Oslonjen na vid i hod, roman Nema oaze mapira granice i svojstva savremenog sveta. Bezmalo drsko poverivši pripovedanje registru čulnog i opažajnog, Nema oaze radnju pokrenutu posebnom, fetišistički posvećenom potragom, ukrupnjava u jednu od najvećih priča među pričama: onu o svrsi i prirodi našeg puta. Nepostojanje oaze i optimalnih društvenih ekosistema ne nalazi se samo na početku, sredini ili kraju šetnje, već u činjenici da, ako nema oaza, onda nema ni fatamorgana koje smo često skloni da poturamo sebi kao mesta predaha na takvom putu.“
Jelena Nidžović
Bojan Savić Ostojić (1983), autor knjiga poezije (Stereorama, Jeretički dativ) i zbirke autobiografskih eseja (Aleatorij), objavio je takođe svesku fragmenata (Podli podli psalmi) i kratki roman Punkt.
Vodi blog Za sve pare, buvljački barometar za biblioždere (zasvepare.tumblr.com).
Preveo je dvadeset pet naslova s francuskog. Živi u Beogradu.
Knjigu možete naručiti kod izdavača. (Besna kobila)
Prelistajte je na ovom linku.
Bojan Savić Ostojić: Nema oaze: luftroman — Izdavač: Besna kobila (edicija Posebna izdanja, 120 strana) — Urednik: Goran Lakićević — Na naslovnoj strani: Nina Todorović: Life's a Glitch (Graz Revisited 2018)