dva savremena grčka pesnika

Petros Golitsis (1978)

Pesma za Anselm Kifera

Tašna

lutajuća

na praznim aerodromima

na crnim trakama

gde cede

rđu.

Potravljeni su

koraci ljudi

i ljudi sami

travu sasušenu utiskuju

Vetar zvižduće krv.

Jedan avion sa strane

Kašlje - tren pred smrt - trava sasušena.

Todoris Rakopulos (1981)

Udica

U Grčkoj ravan očiglednog

Gubi na težini svakog dana

(kako su lepa mora)

Samosvesne, poput ribe u ponoru

Kruže reči težine

Olovka u grotlu dubine

Čaura molitve se uzdiže

iz boce za disanje

Neka poruka dospe do dna

iako je zakačena na udici.

         sa grčkog preveo Dragan Vitorović