Eduar Leve: SAMOUBISTVO, Red Box, Beograd, 2024 (preveo Bojan Savić Ostojić)

Beogradska izdavačka kuća Red Box uskoro objavljuje Samoubistvo Eduara Levea, u prevodu Bojana Savića Ostojića.

Uspomena na prijatelja iz detinjstva koji se ubio toliko je proganjala Eduara Levea da je rešio da joj u potpunosti posveti svoju jedinu pripovest. Taj portret, intoniran kao esej o samoubistvu, naposletku se pretvara u skriveni autoportret.

U Samoubistvu nema fikcije. Na snazi je pisanje koje ništa ne dočarava niti režira već doslovno prenosi, urezuje. Kao i Anri Rorda (Moje samoubistvo), kao i Stig Dagerman (Naša potreba za utehom ne može se namiriti), Leve se ovom knjigom pokazuje kao autor koji temu samoubistva shvata u kontekstu vedrine što nije naišla na svoj odjek u ovom svetu.

Može li Leveovo Samoubistvo nekome pomoći? Može: tako što će mu pokazati gde je ranjiv. Iz njega neće naučiti ništa oni koji traže recepte za samopomoć. Kroz Leveovu knjigu mogu da prođu samo oni koji ne zaziru od toga da ih knjiga ugrozi.

Bojan Savić Ostojić

Eduar Leve (Édouard Levé, 1965-2007), francuski vizuelni umetnik i pisac, objavio je knjige: Dela (Œuvres, 2002), Dnevni list (Journal, 2004), Autoportret (Autoportrait, 2005, objavljen u prevodu u Red Box 2023.) i Samoubistvo (Suicide, 2008), sve kod izdavača P. O. L. Među njegovim umetničkim knjigama, treba izdvojiti Angoisse (fotografska monografija o tom selu) kao i fotografske serije Reconstitutions (Rekonstrukcije) i Fictions (Fikcije). Izbor iz zaostavštine (Inédits) priredio je 2022. Toma Kler.

Eduar Leve izvršio je samoubistvo 15. oktobra 2007, deset dana pošto je izdavaču predao rukopis Samoubistva.

Eduar Leve

SAMOUBISTVO

Red Box, Beograd, 2024.

(originalno izdanje: Edouard Levé, Suicide, P. O. L., 2008)

preveo Bojan Savić Ostojić

Selin: Izabrana pisma N. R. F.-u (1931-1961) - Zepter, 2024 - preveo Bojan Savić Ostojić

Uskoro će u izdanju Zepter Bookworld biti objavljen izbor iz prepiske Luja-Ferdinana Selina sa izdavačkom kućom N. R. F. (Galimar).

U pitanju je selekcija iz integralne verzije objavljene na francuskom 1990 (Lettres à la N. R. F.), po želji Antoana Galimara, vlasnika kuće. Među Selinovim najčešćim korespondentima nalaze se urednici kuće Žan Polan, Rože Nimije, kao i vlasnik i osnivač, Gaston Galimar. Prepisku je priredio Paskal Fuše, a predgovor (iz 1990.) potpisuje Filip Solers.

Trideset godina je Selin vodio prepisku sa najuglednijim francuskim izdavačem: najpre kao autor u nastajanju, čije je Putovanje nakraj noći ostalo neprepoznato, a zatim kao ozloglašeni pamfletaš koga u posleratnoj Francuskoj niko nije hteo. Ovaj nesvakidašnji susret donosi nesvakidašnje razmene, u kojima Selin uporno, do poslednjeg daha, brani svoje delo, svoj književni temperament, i samog sebe kao radnika i „pronalazača“. Značajna i kao istorijski dokument, prepiska rasvetljava političku klimu u Francuskoj pre i posle rata, kao i silnu želju da se po oslobođenju pošto-poto okrene novi list. Među ovim pismima nalaze se možda najžešće, najžučnije stranice koje je pisac ikad uputio svom izdavaču, a koje mu je izdavač bezgranično strpljivo oprostio samo zato što je bio siguran da ima posla sa književnim genijem – ili, Selinovim rečima, „zlatnom kokom za narednih sto godina književnosti“.

Bojan Savić Ostojić

Luj-Ferdinan Selin (Louis-Ferdinand Céline)

Izabrana pisma N. R. F.-u

Zepter Bookworld, Beograd

2024.