Nenad Jovanović: KAIN I ABOT, AVELJ I KOSTELO (Arhipelag, 2022)

 

VODA

Jezera su tužna kao koščata novorođenčad.

Dno im je baza. Voda - superstruktura.

Pre no što ovo stigoh da izustim,

u mojoj usnoj duplji nastao je vir.

Premda opali s porodičnog stabla,

listovi u njemu sadržavahu citiran

inauguralni govor umesto predačkih imena.

Jelen se kretao ka neizmernom pojilu,

mršav i pun metaka. Šta je

sa kostima žene koja brkaše nadir i zenit

kao ja nostalgiju i melanholiju?

Crni sine, crno slovo, crna žuči - 

boju rđe imaju tek mikrofon i jelen.

Ibrahim Hadžić

 

LIPANJSKI RUČAK SA PRIJATELJEM U RESTORANU POD LIPOM NAKON IZOLACIJE OD KOVIDA 19

Sedim s prijateljem u bašti restorana

Ovijeni smo mirisnim čaršavima kao bolesnici,

Ili mirisnim oblogama, pa zašto da ne kažem

Mirisnim kupkama,

Ili da kažem još preciznije, umotani u ćefine

(obojica smo muslimani i ta nas mrtvačka odeća neće mimoići).

Dakle, poručeno jelo lepo izgleda,

Ali od snažnog lipinog mirisa

Jelo slatko miriše na lipu.

Tome su pridonele pčele;

Svaka je zauzela po jedan cvet

I po sebi lepe tečni i žućkasti lipov med.

A kada vetrić dune,

Razleti se kao staro zlato žuti cvetni polen,

Koji umesto mirođije i raznih svakojakih začina,

Neponovljivo začinjava i nas i naše jelo.

(7. VI 2020)

Ibrahim Hadžić (1944)

Zrnca

Partizanska knjiga 2021