Готово у исто време појавиле су се две књиге Муаниса Синановића. Најпре, на словеначком, четврта књига песама, Krhke karavane (издавач: LUD Literatura). А потом је изашао већ други избор ауторових песама на српском, Ноћни номади, где су укључене и песме из најновије збирке, у селекцији и преводу Ивана Антића. Поговор је написао уредник Бојан Марковић. (Издавач: Дом културе Студентски град)
Sanjak
of Novi Pazar
Mujezin
je vsak dan v reki pobral kamne,
jih prenesel v mošejo. Okoli njih so molili,
nato so jih vrgli nazaj. To je odgnalo sovražnike.
Zato v tih krajih ni bilo vojne.
A
jaz bi rad bil reka, njena molitev
ni priprošnja, temveč tek. Rad bi bil kamen,
njegova molitev ni prošnja, temveč bivanje
na dnu reke.
Rad
bi molil sredi sovražnikov,
boja ali obrambe. S tem bi bil kot reka
ali kamen na dnu reke.
и преносио га у џамију. Око камења су се молили,
потом га бацали натраг. То је одагнало непријатеље.
Зато у тим крајевима није било рата.
није молба већ ток. Радије бих да сам камен,
његова молитва није молба, већ бивање
на дну реке.
Радије бих се молио међу непријатељима,
усред битке или одбране. Тако бих био као река
или камен на дну реке.
(превео: Иван Антић)