Miloš Petković

***

Olovkom možeš
pisati
ubosti
usmeriti pogled
ćutati.

Razmisli.

Podne je svakog dana
neizrecivo isto.

Razmisli,
o nadolazećem.


***

Razigran je jezik svakodnevnice:

Pisati, o malim stvarima,
obasjan oktobarskim suncem.

I moja kost, moja koža,
preplanulih reči krljušt.

Razigran,
ako odem, znaće svi,
ako ostanem, niko saznati neće.

Zubi su moreplovci, graničari
svakog sveta,
ožiljci nasukani.


***

Ako ikada progovoriš,
saznaću.

Učim te jeziku,
da bi umakao
i stvorio novi Red
koji će putnici namernici
zaobilaziti kao napuštenu crkvu.

Vir umiruje površinu vode.

Kada pročitaš Lakonski dnevnik
uvidećeš da pesme niko ne briše,
već ih vetar precrtava,
s vremena na vreme.


Miloš Petković (1972)
iz knjige Bez velikih reči, NB Stefan Prvovenčani, Kraljevo, 2007.

Yannis Ritsos

Jani Rico se pojavio još jednom na srpskom. Posle davne 1983. i objavljivanja izbora Grčki profil u ediciji Alpha Lyrae Narodne knjige, izdavačka kuća Tanesi je u okviru svoje biblioteke Hiperion objavila dve nove knjige. Jednu čini izbor Grčka i druge pesme, koji je, istina, skoro u potpunosti isti kao Grčki profil, obogaćen čuvenom poemom "Sonata mesečine". Druga knjiga je zasebno štampana poema Mrtva kuća. Prevodioci su Ivan i Ksenija Maricki-Gađanski.

Pretpostavljamo da je teško napraviti reprezentativan izbor iz Ricovog obimnog i raznovrsnog opusa. Jurodivi blog se odlučio da za svoje čitaoce izdvoji nekoliko pesama iz kasnijeg perioda pesnikovog stvaralaštva, u kojima se javlja jedan ne toliko angažovani Rico, uz jedan od njegovih opsesivnih motiva, motiv kipa.

Rekonstrukcija sna

Noću, veliki komadi maltera sa tavanice pali su po postelji.

Nisi imao gde da legneš. I ogledalo se razbilo.

Gipsani kip u hodniku bio je sav od čađi. Ne da nisi mogao

da vodiš ljubav s njim, nisi mogao čak ni da ga dodirneš – crni su tragovi

ostali po butinama, po kolenima, po usnama, po dlanovima. Pre više meseci

isključili su vodu, telefon i osvetljenje. Na mermernoj ploči stola

u kuhinji, uz opuške cigareta trunule su dve krupne glavice salate.

Kočijaš 1970.

Evo bronzanog mladića

s trakom zategnutom oko glave,

nepomičnih očiju –

popustljivog i stranog,

kako mirno u ruci drži

pokidane uzde,

uspravljen

iznad odsutnosti svojih kola –

uspravljen, rekao si?

uspravljen. Sve ostalo je

ispod kamenja i godina

nenaplativo, nepovratno, izgubljeno.

“Samo je Ništa nedeljivo", reče

i liznuvši svoja dva prsta

dodirnu bronzani hiton Kočijaša.

Kipovi na grobljima

Goli kipovi pod drvećem na grobljima

okruženi neobuzdanim kricima noćnih ptica

kada odu i poslednji iz pogrebne povorke. Kipovi

verno podražavaju smrt, ljubav, spokojstvo,

s malom gvozdenom svetiljkom u ruci, sa ljiljanom od mermera,

s kamenim mačevima, s kamenim krilima, s kamenim zastavama,

iz daljine dovde, i drugde; osvetljeni prozori, postelje,

u vrtu noćno kolo. Odlazite, odlazite – viknu Petar;

moji ključevi su na čuvarevom pojasu; njegov pas me

prati – to je moje odricanje. Kipovi

ne preslikavaju nas; i oni su sami; pate; protivreče nepostojanju,

uzbuđuju se, crvene; glavna im žila nabrekne od krvi.

Zato su i ptice toliko bučne – da prikriju poraz smrti koja nosi

spokoj.

Jani Rico (1909–1990)

Grčka, Tanesi 2009,

str. 99, 104, 117.

prevod: Ivan i Ksenija-Maricki Gađanski

agon broj 007

Sedmi broj časopisa Agon je postavljen i nalazi se na adresi http://www.agoncasopis.com/
Uživajte u čitanju!

Natalija Ž. Živković

Jurodivi blog ima čast da svojim čitaocima premijerno predstavi eksperimentalni film Natalije Ž. Živković, Nauka o ulici. Deo je autorkinog omnibusa "Video V. Poezija". Filmovi iz ovog omnibusa su predstavljeni na multimedijalnim festivalima u Srbiji i Hrvatskoj.

Nauka o ulici

Majstor ulice na kolovozu

izvodi zahvat s bedrom u visu

oko čela vezao traku nevidljivosti

kroz zavesu virim

da učim

trepavicom probušio zid zgrade prekoputa

stanari naelektrisanih vlasi istrčavaju vrišteći

skakuću

niz stepenice

kao ping pong

loptice

fokusiranim pogledom Majstor maglu razdanjuje

kondenzuje je u vakuum transformiše

svakog jutra

suzim zenice udove razgibavam

pred prozorskim staklom se lomim

pokrete podražavam

i traci pogleda oštrim ivicu

nabošću ulicu

na čačkalicu

Podaci o filmu

NATALIJA Ž. ŽIVKOVIĆ (1982)

iz rukopisa U aorti mog srca