среда, 30. јун 2010.

snimak promocije Agona, DKSG, 10.06.2010.

Poštovani čitaoci bloga Jurodivi,
snimak promocije časopisa Agon možete od danas pogledati na portalu youtube. Zbog tehničkih zahteva ovog portala integralni snimak promocije bilo je neophodno podeliti u 7 video klipova.
Svakom od njih možete pristupiti sa adrese:

http://www.youtube.com/results?search_query=promocija+agona&aq=f


Srdačan pozdrav,
Vladimir Stojnić, kourednik Agona

недеља, 27. јун 2010.

Александар Ристовић



АРТИР РЕМБО

Учи енглески:
I am Arthur Rimbaud. I am Arthur Rimbaud.
Убијене ваши ставља на кристални послужавник.

У великој плетеној корпи
угљарка носи угаљ.
Напољу је (такође црно) дрвеће.

Док је исплаћује,
наједном примети
како јој расту тамни бркови.

Уз то она има јака мушка бедра,
једно око јој је затворено,
у другоме је зелени каменчић.

Тад Париз почиње да гори
са једне стране. Тамо где су:
Сена, пристаниште и трговачка
представништва.

Осећа присуство Бога
док му се мрачи у глави.

I am God. I am Arthur Rimbaud.


ВЕЧЕ

Док читате Борхеса, бестиднице,
оно што је било својство једног предмета
приписујете другом.

На тај наччин предмети
не удвајају своју сличност
него је губе.

А штиво из Борхеса помаже вам
да приближите извесне крајности
у некој врсти логичног сањарења.

И бестидност вам иде наруку:
пољупцима, наравно
без оног другог лица.

А месец (луна?) затвара се
у своју претпоследњу необичност,
и ево прилике за вештину дошаптавања ни са ким.


ВЕРЕНИЦИ

Миш је претрчао преко пода и нестао
у пукотини, а ми покушавамо
да га дозовемо шапућући извесна имена и надимке.

Нека девојка седи на кревету
и навлачи дуге чарапе. Има крупна уста,
као и зелене и жуте траке уместо косе.

Преко пута ње је вереник у вереничком руху:
таман капут и чакшире са злаћаним украсима.
Смеје се девојци која навлачи чарапе.

Па онда заспи у положају
у коме га је затекао поглед неке друге девојке
која се тог часа појављује на вратима.

Миш је извирио из пукотине и оклева
пре но што ће претрчати под од зида до зида
док га прва девојка не дочека граном јоргована
са цветићима који испадају због наглих покрета.

Напољу је мраз оковао својим ковачким алаткама
кућу у којој се не виде више ни вереник ни девојке,
али се добро осећа јорговански мирис
и то не само у оној просторији где је под обојен у светлољубичасто.


ДВОСТРУКА СЛИКА

У огледалу се виде
зелене и беле љубичице.
Неко држи огледало и смеје се.

Прошли су празници.
Сада смо опет у невољи
покушавајући да саставимо два дрвена предмета.

Измичу нам између прстију
миришљаве коцке и кугле.
(Напољу је нападао дубок снег.)

Огледало је опет окренуто
према нечијем сасвим белом лицу
с ружичастим тачкама.

Ускоро ћемо постати
обоје невидљиви. Као они иза нас.
И они што иду упоредо с нама.


Александар Ристовић (1933–1994)
Светиљка за Ж. Ж. Русоа, Нолит, 1995.
стр. 11, 27–30.


петак, 18. јун 2010.

Oto Fenjveši



@

Poput daha prefinjeni sumrak. Falš blagostanje.
St. Marie Among the Hurons.
Ako bude mesta. Romeo i Julia.
Jedan kolt, za svaki slučaj.
Preterana predostrožnost.
Ako bude mesta. Mogu da dođu Vikinzi.

@

Petengišen, Ontario.
Pogledaj dobro ovaj krajolik! Uporedi potom ovaj prizor sa onim pejsažima koje nosiš, vučeš u sebi. Dakle: uporedi ovaj prizor sa sobom. Jer ti si i ono što vidiš, a i ono kako vidiš. Uporedi, dakle, ponekad, svoje mnogoliko ja sa svojim mnogolikim ja - povodom jednog mnogolikog krajolika, pa neka bude šta bude.

@

Modra lepota jula.
Rosa klizi s bršljana.
Krošnje se gibaju poput zvona.
Žene su odnele dete na krštenje.
Nova elektronska stvarnost.
La civilisation vidéochrétienne.
The medium is massage.
The medium is the cultural curriculum.

@

Plećka, pluća, džigerica.
Bol u predelu srca. Zatim na Bluru,
gde se nekada šetao Makluan,
život naglo nestade
iza jednog nebodera.
A potom opet samo el –
El Paso, Eldorado.
Ipak je potom odlučio:
neće dozvoliti da se ne oseća dobro.
Plećka, pluća, džigerica.
Izlizana pagina: jul, šest puta devedeset i sedam.
Citat iz Toronto Stara:
kod nas više nema kanibala,
poslednjeg smo pojeli juče ujutro.
Yes, my baby, no!


Ottó Fenyvesi (1954)
Američke improvizacije, Arhipelag, 2009,
str. 24, 33, 45, 46
prevod s mađarskog: Arpad Vicko

понедељак, 07. јун 2010.

Promocija Agona u DKSGu


Promocija elektronskog časopisa Agon održaće se u četvrtak, 10. juna u 19h u Domu kulture Studentski grad na Novom Beogradu.
O časopisu govore Jelena Milinković, Bojan Savić Ostojić i Vladimir Stojnić. Program vodi Goran Lazičić.
Uredništvo Agona poziva sve čitaoce Jurodivog bloga.
Vidimo se tamo!

петак, 04. јун 2010.

Hans Magnus Enzensberger


Ђ. Б. П. (1720–1778)*


I Марионете

Сви ови бакрорези приказују, из различитих углова, једну те исту џиновску позорницу, тако компликовану и огромну, да се глумци, лилипутанцима слични, у њеним дубинама губе. Па сам одлучи, читаоче, јесу ли то племићи, куртизане, доколичари и играчи на срећу, ликови из Голдонијевог позоришта који те поздрављају с ових високих галерија, или пак, вештачке фигуре, лутке, механичке играчке. Светлост, у којој се по степеништу померају, нејасна је, и чини се као да и не слуте, попут играча на жици, да се крећу по рубу провалије. Који се комад изводи пред овим бескрајним пејзажима, то не знамо.

Venezia Serenissima. Република је банкротирала. Ниједна пропаст није протекла у ведријем расположењу; трговина опада, задовољство расте. Балови под маскама, ехо концерти, екстраваганције. Наш уметник, младић – на цени су гондоле, часовници и позоришне машине које је изумео – напушта град и одлази у Рим. Рим је мрачан, прљав и тесан; јер једино што га одржава у животу то је спас душе. Улазећи кроз Porta del popolo наш путник не опажа кринолине ни фракове, већ тераче мазги, лопове, грбавце, богаље и калуђере-просјаке. Из нама непознатих разлога, настањује се ту, а оно што види урезује у бакар.

II Археологија

Ово што на овим сликама видиш нису никакве кулисе. Ове грађевине нису од платна. Све је то сам камен: мермер, базалт, гранит. Зар не видиш како су тешке? Не, оне не миришу на туткало. Ови храмови и аквадукти, ове терме и колонаде, мора да су некад биле савршене. Сада су далеке и пусте, за њих се још каче успомене, или наслућивања. Као да сведоче о некој катастрофи. А ове мушице што су међу њих залутале, то мора да су просјаци, праље, деца с улице. А шта ови сводови представљају, то не знамо.
Археологија: нов појам у Европи, најновија лудост. Прошлост се спасава, пљачка. Старо доба је утопија. Старо доба се ископава и репродукује. Туристи купују копије.
Класицизам гради рушевине будућности.
Наш уметник тргује антиквитетима. Издаје каталог: Античке вазе, постоља стубова, саркофази, троношци, уљане лампе и орнаменти.
Из каменолома историје навире река фалсификата.


III Carceri d'Invenzione

Вараш се; ове слике не приказују никакве споменике. То су подземне тамнице; јер овај камен показује свуда само своју унутрашњу страну. Зидови су непробојни. Можда ниси приметио да ту има решетки и курјачких јама. Цео свет је једна кула, тврђава. Иако у ову тамницу пада светлост – тешко је рећи одакле – изгледа да се она налази под земљом, а са пушкарница и зидних зубаца, веома удаљених, чувари, ситни попут инсеката, мотре на затворенике. Или их можда и ниси приметио? Али ко је то овде заточен и због чега, то не знамо. Столеће које размишља о слободи а машта о затворима.
Тамница као мора.
Пријатељ човека, једна сасвим нова појава, примећује да поправни заводи, има их већ по читавој Европи, прућају уточиште луталицама, нерадницима, просјацима, као и развратним женама, непоправљивом олошу, неваљалој деци, злочинцима, лудацима и оболелим сваке врсте.

IV Мучење и индустрија

Не, није то затвор. Пре ће бити да је нека радионица. Овде се ради. Не би смео да превидиш ове велике справе, витлове, чекрке и чврге. У овим халама се покрећу дизалице, ланци ту шкрипе, вретена и точкови се ту врте. Ено тамо тиња ватра, пара се диже. Изгледа да би ово могла бити нека ковачница. Али тешко је објаснити откуд чивије, кочеви; а оне дрвене конструкције – да ли су то скеле или губилишта, то не знамо.

Сличност између справа за мучење и техничког оружја једне епохе.
Први степен, гњечење палчева у назубљеним, или тупим врховима опремљеним менгелама: бамбершка тортура.
Други ступањ, чврсто везивање руку ужадима од длаке и завртање ногу: мекленбуршки инструмент.
Трећи ступањ, истезање тела на клупи или на мердевинама, што бива пропраћено паљењем слабина, руку и ноктију: надевени зец.
И тако се тортура у немачким судовима до краја XVIII века одржала, а понегде и дуже.

V Мозак

Вараш се у погледу ових бакрореза. Треба да обратиш пажњу на светлост и сенку, они наговештавају нешто друго. Зар не видиш да овај простор јесте, додуше, затворен, али да му нема краја? Тај лавиринт, у који гледаш, то је твоја свест. Зато ти се и врти у глави: јер гледаш у свој сопствени мозак; но шта је то мозак, и шта је то свест, то не знамо.
Препаратори управо приступају послу: Малпиги, Вик д'Азир, Халер и Рајл. И анатомија има своје позориште, на позорници лежи испружен леш. Сецирање мозга показује следеће:
Fossa, јаму. Aquaeductus, аквадукт. Truncus corporis callosa, греду. Tectum, кров. Claustrum, предњи зид. Fornix, свод. Истраживачи мозга, пријатељи човека, мучитељи, археолози, марионете. Како само скалпел личи на длето, а ланцета на гладилицу уметника! А његова резаљка, зар она не изгледа као сонда? Чудно!

VI Халуцинација

Губиш се у тим оптичким варкама, у том шрафирању. Сањаш. Није то никакав мозак. То је бунило, делиријум. Ускоро и сам личиш на инсекта који мили бескрајним степеницама, настојећи да не изгуби равнотежу. Оно што у овим бакрорезима видиш, јесте неки други свет, а шта он представља, то не знамо.

Верујем да бих, кад би ми дали задатак да направим план неког другог универзума, био довољно луд да се тог посла прихватим.



(* Ђовани Батиста Пиранези)


ХАНС МАГНУС ЕНЦЕНСБЕРГЕР (1929)
Маузолеј, 37 балада из историје напретка,
Народна књига, 1983,
превод: Златко Красни